Miris Cigareta

28. Chapter

Usputni? :)

Da li znate onaj osećaj kada se svakog trenutka može dogoditi nešto veliko? Kada ne znaš da li će sutra biti bolje. Možda ipak gore. Svaki trenutak može doneti veliko iznenađenje, prijatno, neprijatno.

Još jedan početak dosadnog jednoličnog dana. Priznajem, jučerašnja akcija me je poprilično uzdrmala. Dok sam na putu do kuće slušala Ninino nepoverljivo gunđanje, misli bi tek tako odletele ka pijanom tamnoputom momku, a usne bi se izvile u nepokolebljiv smešak.

Obula sam bele starke koje su danas potpuno odskakale od crne kombinacije koju sam obukla. Tešku torbu punu knjiga stavila sam na rame u napustila svoj dom. Još jedno utvrđivanje davno poznatog puta.

,,Hej." Prišla sam Nini i utisnula blag poljubac na njen obraz. Razgledala sam malo oko sebe ne bih li uočila nekog poznatog. Naravno, puno njih sam poznavala, ali mali broj svrstavao se u moje prijatelje, osobe sa kojima bih trebalo da se pozdravim. Bilo je jako teško. Vid mi je bio mutan i prepoznavanje luca mi baš i nije išlo od ruke. Ovo traje već neko vreme i ne znam u čemu je problem...

,,Zašto tako žmirkaš?" Upitala je, a ja sam shvatila da sam, kako bih izoštrila sliku, oči pritvorila i skupila.

,,Ma ništa." Normalno sam je pogledala i bila mi je bistra za razliko od malopredašnjeg razgledanja. ,,Jesi li se razbudila?"

,,Ne, nezvanično sam još u krevetu i ne mogu da otvorim oči... Cele noći sanjala sam proklete razlomke, decimale i korene. Mislim da me nešto polako, ali sigurno ubija."

,,Škola draga, škola." Uzdahnuvši, setila sam se da bih mogla da budem ta srećbica i danas odgovaram istoriu. Ili biologiju.

Biologiju?! Kakav sam srećnik, prozvaće me a ja ni knjigu nisam ponela. Naravno kada želim da se pravim pametna i bez rasporeda, koji kao znam, pakujem knjige. Ništa, ostaje mi da se molim da me ne prozove jer sve što znam reći jeste ime profesorke.

,,Slušaš li me?" Bilo je nemoguće čuti Ninine reči kada su moje oči primetile dobro poznatu figuru. Ostala sam potpuno isključena iz razgovora, sveta oko sebe. Nisam dozvolila sebi da se okrenem cela ka njemu, i otkrijem se. Moja pozicija i mogućnost da ga kraičkom oka ispratim išla mi je u prilog.

Usporenim hodom, u društvu Kendalla i Louisa, prešao je preko parkinga. Crne naočare za sunce, koje su se danas po boji potpuno uklapale uz njegovu odeću, sprečavale su me da vidim gde luta taj tamni pogled.

,,Šta si rekla?" Konačno, naterala sam se da svoju pažnju posvetim najboljoj drugarici. Verovatno joj nije prijatno što se događaju ovakve stvari, ne bi ni meni bilo da sam na njenom mestu, ipak, razumela bih, a mislim da i ona sama razume. Ljubav je čudo Božije.

,,Ja i dalje ne mogu poverovati da si zaljubljena tog neotesanog grka." Nasmešila sam se i spustila pogled. Zaljubljena, to je zaista čudno zvučalo kada smo u pitanju nas dvoje. ,,Znaš li šta znači njegovo ime?" Zbunjeno sam je pogledala i odmahnula glavom. Volela sam da čutam značenja raznih imena, značenje svakog cveta, međutim, njegovo ime bilo jedinstveno, i dok njega nisam upoznala nisam ni znala da postoji. ,,Eros je grčki bog ljubavi, seksa i erotike."

,,Misliš da ime doprinosi ličnosti?" Upitala sam na šta je počela da se smeje. I sam nisam mogla da izdržim i ostanem ozbiljna.

,,Mogla bi da proveriš." Namignula mi je uhvativši me za pod ruku. Zasmejala sam se tako glasno i pridobila poglede okoline, ali me nije bilo briga. Uštinula sam se za ruku kako bi ućutala sa svojim idejama i zajedno sa njom ušla u školu.

Razdvojile smo se i svaka je otišla na svoju stranu gde ima čas. Prolazila sam kroz gužvu, pored poznatih i manje poznatih lica. Pred kabinetom do mog stajala je Diana sa Erosom i još par prijatelja..