- "Hana hajde na spavanje. Pozdravi se sa dečkima"zagrlila je svakog te dotrčala do mene i uhvatila me za ruku te smo krenuli prema našoj sobi.
Odma sam je u kupaonicu te je ona oprala svoje zubiće i rukice te kada je ona završila obavila sam svu higijenu dok je ona gledala TV u sobi."Hana hajde gasim TV a upalit ću ovu ovdje lampu"rekla sam.
"Mama a kad ćemo kući?"upitala me je dok sam je ušuškavala dekom.
"Ovo je sad naša kuća i ovo je naša soba,ovdje ćemo ostati dok mama ne nađe posao i neki stan ili neku kuću. Zato moraš biti fina prema Niallu da nas ne izbaci i ja ću biti fina."rekla sam te uzela knjigu i počela joj čitati a ona je zatvorila oči. Posle par minuta zaspala je.
Evan,ljubavi,da samo znaš koliko liči na tebe. Ima tvoje crte lica,tvoj nosić. Nedostaješ mi puno.
Obrisala sam suzu te poljubila Hanu i izašla iz sobe ostavljajući malo otvorena vrata. Sišla sam u hodnik približavala sam se dnevnom boravku ali me je zaustavio jedan razgovor između momaka. Stala sam pored vrata te prisluškivala. Znam koliko je to ružno ali stvarno me zanima o čemu pričaju.
____________-
"Koliko ostaje?"čula sam Harryn glas
"Ne mora nikad ni ići šta se mene tiče"irskim naglaskom je rekao Niall
"Ma jel se to Ni zaljubio?"čula sam sada Louisov glas
"Daj Louis šuti"rekao je Niall
"Znači jesi"ponovo Louis
"Nisam i prestani"
"Ajd idemo mi kući. Pozdravi Jane"odskočila sam u mjestu te otišla par koraka nazad i počela normalno hodati.
"To vi idete?"upitala sam praveći se budala.
"Da drago nam je da smo se upoznali. I hvala na večeri"rekli su te se pozdravili sa Niallom i izašli. Niall je zaključao vrata te pritisnuo neko dugme te su se sve roletne na prozorima počele spuštati.
"Idem ja Niall spavati. Hvala ti još jednom na svemu ne znam kako da ti se odužim"rekla sam te ga zagrlila
"Ništa bona. Ne brini se ništa sve je uredu"klimnula sam glavom te otišla u sobu. Legla sam u krevet. Grmilo je. Bilo je baš strašno. Uvijek sam se bojala kada grmi i sijeva.
Pokušavala sam zaspati ali nisam mogla. Grmilo je previše. Ustala sam te sišla u kuhinju. Niall je sjedio te gledao u mobitel.
"Hej"rekla sam tiho na šta ss on trznuo
"Ne možeš da spavaš?"upitao me je. Klimnula sam glavom.
"Ajmo u dnevnu?"upitao me je zapravo rekao te ustao sa bar-stolice i krenuo u dnevnu. Sjedili smo ne baš daleko jedno od drugog. Šutili smo. TV je bio uključen ali je zvuk bio na 1. Tako da se zvuk skoro nije ni čuo. U jednom trenutku je toliko zagrmilo i toliko je sijevnulo da je čitavu sobu osvjetlilo. Prepala sam se previše. Došla sam do Nialla te ga zagrlila.
"Izvini samo me je strah"rekla sam te me je on stisnuo još više u svoj zagrljaj. Mirisao je dobro. Osjeti se skroz malo parfem ali dovoljno da ga ja mogu osjetiti. Nisam htjela da ga pustim iz zagrljaja koliko me je strah bilo. On je ispružio noge te se malo spustio u ležeći položaj što sam i ja uradila te legla na njegova prsa dok me je on zagrlio lijevom rukom a desnom nas je pokrio sa nekom dekicom koja se stvorila niotkle.
__________
Čula sam plač te sam lijeno otvorila oči i ustala. Okrenula sam se te vidila Nialla kako još uvijek spava. Sigurno se ukočio. Jadničak.
ESTÁS LEYENDO
Dream/n.h.
Fanfic"Izvini što smetam,ali samo bih htjela vratiti čokoladicu"pogledao me je. Imao je plave oči kao nebo plave. Prelijepe. "Zašto bi je vračala?"upitao me je dok je držao mobitel u ruci "Pa ne želim da mojoj kćerci daje neka nepoznata osoba čokoladicu"...