Tamna strana

IV

" Halo? "

" Gazda, zvao sam onog što nam je tražio drogu na veresiju. "

" I jeli platio? "

" Nije. Rekao je da nema. "

" Uh, što mrzim te paćenike. Idi sa Filipom i ubij ga! Dosta mi je da taj mučenik stalno zajebava i da se izvlači. "

Zvuk je utihnuo, a gospodin Miličić, mafijaš koji je bio strah i trepet celog regiona, zapalio je cigaru, i sevši na stolicu, počeo da razmišlja...

Srdjan i Filip su se vozili u crnom Mercedesu. Srdjan je bio krupan čovek, na kojem su se isticale tetovaže, i koji je bio stalno mrgodan, i ko zna, možda je odavno izgubio osmeh. Filip je bio nešto sitniji, ali uvek je nosio dva pištolja sa sobom. Govorio je stalno da hoće da bude poput Sicilijanaca. A na to se Srdjan smejao...

Vozili su jako dugo, jer ipak, Goranova kuća je na drugom kraju grada. Kada su napokon stigli, zalupili su vrata od auta i brzim korakom, namrgodjeni, sa pištoljima za pojasom, počeli lupati.

" Otvaraj vrata. Znamo da si unutra! "

Muk. Ništa se nije čulo iznutra. Auto-mobili su prolazili brzinom svetlosti. Gume su ostavljale blede tragove na asfaltu.

" Pičko otvaraj vrata, duguješ nam pare! Čuješ li? Otvaraj! "

Srdjan se derao a Filip lupao. Ali od Gorana nije bilo glasa.

" Skloni se! "

Filip se sklonio, A Srdjan je zapucao u bravu. Nakon par pucanja, otvorio ih je. Filip je obilazio prostorije, dok je on držao pištolj i čekao.

" Gde je ta propalica? "

" Nema ga. Pobegao je. "

" Jesi li siguran? "

" Sve sam proverio. "

" Puu, pičkica. "

" Šta ćemo sada? "

" Zovi šefa. Idemo nazad. "

Srdjan je besneo, dok su izlazili. Stalno je mrmljao sebi u bradu. Ali neka. Doće mu oni glave. Začuo se motor i tragovi Mercedesa su se ocrtavali na asfaltu dok je utihnula škripa guma. Dvojica gangstera su bili očito rešeni da ga ubiju. Gazda će biti razočaran ako ne bude tako.