Tamna strana

XV

Probudio se. Jos uvek je bio u krvi. Prošlo je par sati. Pogledao je oko sebe i to više nije bila ta prostorija u kojoj je bio. Sada je to druga, mračnija soba. A on je na rukama osetio kako ga žulja debeo kanap. Pokušao je da se pomeri. Bez uspeha... Samo mrak. Samo bol. Nije mu bilo dobro. Bio je gladan, izmoren, a lice su mu prekrivale krvave linije. A onda je čuo kako pričaju iza vrata.

" Trebali smo ga ubiti. "

" Ne, još ne... "

" A kada? "

" Sačekaćemo gazdu. Ubrzo će doći. Kako napreduje pakovanje? "

" Dobro, sve ide po planu. Kada zapakujemo 100 kutija, šaljemo za Albaniju. Dobićemo dobru lovu. "

" Dobro je. Koliko para? "

" 7000 €. "

" Gazda će biti jako zadovoljan. Ovde nas milicija nikada neće naći. Vidi kako je onaj. "

" U redu. "

Goran je zatvorio oči na tren. Još uvek je bio željan heroina, ali znao je da se ne sme vraćati na stari put. Vodila se žestoka borba u njemu. A onda je malo otvorivši oči, ugledao kockara kako mu prilazi.

" Zdravo Gorane. Jesi bolje? "

" Otkad tebe to zanima? "

" Vodimo računa o zatvorenicima. "

" Nosi se... "

" A-a nećemo tako. Znaš, za pojasom imam nož i mogao bih da te sredim za tili čas, ali moram ih slušati. I ne moraš vratiti pare. Imaćemo ih dovoljno. "

" Naći će vas. "

" Ko? Policija? Sumnjam. "

" Videćeš ti... "

" Hahaha. Stvarno si smešan. Život si upropastio, i sebi i ostalima. Ne vredi ništa. Onaj dan kada si odlučio da se drogiraš i posluješ sa nama, sve se srušilo. Uživaj dok gazda ne stigne. Brzo će on. "

Malo ga je lupio po obrazima i izašao napolje smejući se. Goran je zaćutao, pa zaplakao. Nadao se da će uskoro kući. Bilo mu je žao svega. I činilo mu se da je ovo još samo jedan ružan san. Hteo je da se probudi...