Tamna strana

XI

Goran je bio jako nestrprljiv. Hteo je da se vrati svom starom drugu, ali nije mogao... Zbog sebe i zbog roditelja. Gledao je tako poruke, jednu za drugom, dok su mu se u glavi vrzmale razne misli. Najviše je bilo poruka id tog narko bosa. Šta mu je bilo, pa da se upetlja u taj svet droge. Ali svidelo mu se. Bar na kratko. Roditelji su u susednoj sobi raspravljali medju sobom. Nisu hteli da on čuje.

" Ja ne znam šta ćemo sa njim. On će se upropastiti. "

" Znam. "

" Pa šta ćemo da radimo? "

" Moramo da mu pomognemo. Ali ne znam... Ne pada mi ništa na pamet. Možda... "

" Šta? "

" Odvešćemo ga kod mog prijatelja. On je psihijatar. Siguran sam da će znati kako da mu pomogne. Da se ne vrati starim navikama. "

" Pokušaćemo... "

Razgovarali su prigušenim glasom ds ih on ne čuje, ali svakako je bio zauzet svojim problemima.

" E, idem ja jedan krug da napravim neću dugo. "

" Dobro, ali požuri, sad će ručak. "

Kao da je trenutak prošao od kada je zatvorio vrata kuće, i odmakao niz ulicu. Nedugo nakon njegovog odlaska, ispred kapije se zaustavio plavi auto. Začulo se zvono.

" Idi ti, ja ću u kuhinju. "

Gospodin Trivić je otvorio vrata. Osetio je hladnoću metala...

" Gde je Goran? "

" Izašao je pre par minuta. "

" Dobro, onda se nećete buniti ako ga sačekamo... "

Rekavši to, maskirani čovek je ušao, ne spuštajući pištolj sa njegove glave. Odmah zatim ušli su i ostali. Bilo ih je petoro. Gospodja Trivić je htela da vrisne, ali nešto joj je zapalo u grlu. A kriminalci su sedeli i čekali.

" Ko ste vi ljudi? "

" Goran nam duguje pare. Teško nam je bilo da ga nadjemo. Ali ako ne bude hteo da nas isplati, vi ćete ispaštati. Niko ga nije terao da se navuče na dop. Sam je to hteo. "

Posle ove rečenice, nastao je muk. A onda se promolio smeh... Goran nije ni slutio šta ga očekuje kući. Nije ni slutio da sada mora voditi borbu života...