Tamna strana

V

" Gorane... "

Dok se on borio da izadje iz tog strašnog košmara, došla je Sandra. Bila je prelepa. Ravne braon kose, zelenih očiju i nežnog skoro bledog lica. Kada je čula da je on u bolnici, požurila je da ga što pre vidi.

" Gorane, ja sam. Izdrži. Znam da me čuješ... "

Čuo ju je, ali još je bio u crnilu. A onda ga je ona iznenadila.

" Gorane, kad se oporaviš, molim te vrati mi onaj dug od 1000 dinara, ipak je puno prošlo otkako sam ti dala za račune. Ali ipak... Trebaju mi, ali važno je da se oporaviš. "

Pomilovala ga je po čelu i izašla iz sobe. A onda je on na trenutak otvorio oči i pogledao ka vratima. Nije to očekivao od nje. Slika koju je video, tu ružnu bolničku sobu i tu infuziju u ruci, ubrzo je nestala. Opet je zaspao.

Bilo je popodne. Goran je osetio kako neko priča u blizini njegovog kreveta. Bio je to doktor. Spominjao je nešto u vezi droge. Goran nije mogao da se seti koji je razlog da on uopšte dolazi u bolnicu. A onda ga je iz tog razmišljanja prekinuo glas doktora.

" Slušajte, ne smete mu dozvoliti da se ovo još jednom ponovi. Inače će mu to biti i poslednji put. Njegovo telo je trpelo šokove godinama, a sada je na izmaku snaga. Ne znam kako smo ga uopšte i spasili. "

" U redu doktore, brinućemo o njemu. Neće se to više ponoviti. "

" Nadam se, za njegovo dobro. Izvinite me. "

Njegova majka je prišla, sela tik do njegovih nogu i stisla mu ruku.

" Crni sine, šta to uradi? "