Tamna strana

XII

Nakon izvesnog vremena, stigao je. Otvorio je vrata...

" Aa, evo našeg dužnika. "

Goran nije znao šta da kaže. Pogledao je u ljude u kožnim jaknama kako sede i smeju se. Pravi kriminalci. A onda je pogledao u svoje roditelje... Nije znao šta da misli...

" Ko ste vi ljudi? I šta tražite u našoj kući? "

" Vidi dečka što je skupio hrabrosti. Slušaj, ili daj pare koje duguješ, ili tvoji neće dočekati svetlost dana... "

Goran je posmatrao ljude, koje nije poznavao. Jednostavno se nije mogao setiti nijednog lica, ali je znao da imaju neke veze sa čovekom kojeg je sanjao. Bio je siguran u to...

" Onda, imaš li lovu ili je nemaš? "

Crnokosi je prvo mlatio sa pištoljem i počešao se po glavi, a onda je ustao i stavio ga na glavu Goranove majke. Gospodja Trivić se počela znojati ali nije htela to da pokazuje.

" Nemam... Ali nemojte im nauditi. Povedite mene. Ja sam glavna meta. "

" Da znaš... To i nije tako loš predlog. "

Crnokosi je sklonio pištolj sa staričine glave i uperio ga u Gorana. A ostali kriminalci su ustali. Jedan od njih se osmehmuo. Imao je crne oči i gorak osmeh. Na licu mu je bio ožiljak. Dužinom obraza. I kada je viknuo
" Polazi! " Goran se okrenuo a oni su izašli sa njim. Crnokosi je pre izlaska uperio smešak ka gospodinu Triviću i hladno rekao:

" Ovo je vaš srećan dan. "

Zalupio je vrata, a iza njih je ostala senka Goranovih roditelja kako plaču i teše se. Goran je u pratnji pištolja polako seo u onaj plavi auto koji je više ličio na kombi i nedugo zatim, zaputio se u leglo kriminala. Pomirio se sa sudbinom. Znao je da se mora sam izboriti sa njim. Dok su se vozili, crnokosi je pogledao u njega na sekund, okrenuo se i dubokim glasom rekao:

" Ako nemaš pare, platićeš životom. Tako prolaze oni koji se navuku na dop i posle umisle da su iznad nas! "