Tamna strana

VI

Vetar se ušunjao kroz krišom otvoren prozor. Na licu je osetio kako ga miluje svojim nevidljivim rukama. Probudio se. Prošlo je već par dana, a on je uspeo da konačno sagleda svet oko sebe. I činilo mu se da to belilo i bolesnici oko njega mogu samo pogoršati situaciju. Okrenuo je glavu na mali ormarić pored kreveta. Telefon je stajao tiho i nevidljivo. Goran ga nije ni takao poslednjih dana. Bio je utišan i na punjaču. Zgrabio ga je i listao poruke i pozive...

Dok je grabio svaki atom vazduha tog malo kišovitog prepodneva, zagledao se ko ga je to sve zvao. Srdjan, neki čovek iz kafane... A zatim je video ime koje ga je prisetilo na davnu partiju pokera. Pre nego što se upleo u svet parazita. Predrag... Dok je razmišljao, telefon je zavibrirao. Pritisnuo je dugme.

" Halo? "

" Konačno si se javio kretenu jedan. Koliko već pokušavam da te dobijem. I bio sam kod tebe nisi kući. "

" Šta hoćeš? "

" Onih 4.000 što mi duguješ. Tada si mi ostao dužan, a odrao sam te ko zeca. Govori, gde su pare? "

" Nemam ih sada... "

" E, nemoj da se praviš naivan i pametuješ. Nisam ti ja kao neki što možeš tek tako vući za rep. Gde su pare? "

" Ozbiljno ti kažem nemam ih sada kod sebe. Daj mi još malo vremena. "

" Ha. Izgubio na kocki pa se izvlači. Dobro, ali do srede. I ni dana više. Jasno? "

" Jeste. "

Čim je to rekao, prekinulo se. Goranu je bilo dosta svega. Osećao je da ludi od ovolikih poziva i proganjanja. Kao da je kriv za sve. Telefon je opet zavibrirao.

" Molim? "

" Gde si pičkice! "

" Ma ko je to? "

" Nemoj se praviti lud, uzeo dop pa sada sere! Gde si da ti skratim muke? I gde su pare? Govori! "

Goran je prekinuo, čim je Srdjan povisio ton. A telefon je nedugo nakon što ga je ostavio, počeo da vibrira. Goran je pogledao ka prozoru. Posmatrao je kako se zavesa leprša na vetru i doduruje staklo. Telefon je vibrirao još malo, dok on nije ugasio vibraciju. Ali pozivi su trajali sve do tog dugog letnjeg popodneva. Brojevi su se smenjivali jedan za drugim.