Tamna strana

XIII

Vozili su se dugo. Činilo mu se kao da nikada neće stići. Asfalt je spremno dočekao gume plavog kombija. A oni su nešto čavrljali medju sobom. Goran je samo ćutao i nije hteo ništa da oda. Baš ništa. Iako mu nisu vezali ruke, i da je hteo, ne bi mogao da ih savlada. Skrenuli su sa glavnog puta i auto je počeo da treska. Sada je nastupio šljunak i loš lokalni put. Nije više bilo onog lepog asfalta. Da bi prekinuo Goranovo ćutanje, onaj sa ožiljkom mu se obratio naprasitim tonom.

" Zar si stvarno pomislio da ćemo ti dati da se besplatno navučeš? Droga košta dečko. A pogotovo kada je naša roba u pitanju. "

Goran ga je pogledao ali nije ništa odgovorio. Pustio je da se iživljavaju nad njim.

" Pa da, vidite? To su ti paćenici. Ne znaš ti još šta će da ti se desi. "

Kombi je još neko vreme vozio, a onda se zaustavio. Veče je polako navlačilo pozornicu za nastup mraka. Goran je izašao i nije znao gde se nalazi. Ovo mesto je bilo poput skladišta. Jedan od momaka mu je viknuo, i on je pošao, dok su oni bili pored njega ne gubeći ga iz vida. A kada su došli pred ulazna vrata, crnokosi ga je lupio po glavi pištoljem, i on se onesvestio. Neko vreme mu je trebalo da dodje sebi. Nalazio se u hladnoj prostoriji sa prigušenim svetlom. Posmatrao je okolo. Činilo se da mu nije bilo izlaza. A napolju se mogla čuti buka od radnika koji nisu prestajali sa poslom. Goranu je sve to bilo prigušeno. Nalazio se u prostoriji bez zvuka i života. A onda je začuo škripu vrata. Ušao je jedan krupni čovek, pun tetovaža, ošišan... Poput nekog super vojnika. Goran je samo posmatrao. Nije znao šta se sprema. Hteo je da se oslobodi, ali kanap je bio suviše jak...