Tamna strana

XIV

" Probudio si se konačno. "

Goran je posmatrao tu grdosiju. I gledao je u njega. Nije ni okom trepnuo. Znoj se slivao niz lice.

" Dobrodošao u naše tajno skrovište. Da li ti se svidja ono što vidiš? Ovde pravimo paketiće za mangupe poput tebe. "

Bacio je to krupno telo na stolicu i tražio strah u Goranovim očima. Ali nije ga mogao naći.

" Reci mi sada, odakle tebi pravo da se zajebavaš sa nama? Je li? Znam da nemaš pare. Nikad ih nećeš ni imati. "

" Radi samnom šta hoćeš, svejedno mi je. "

" Tako dakle? "

Grmalj je uzeo telefon i pozvao još dvojicu. Ušli su i čekali naredbu.

" Odvežite ga! "

Nedugo zatim, Goranovo lice je bilo svo u krvi. Udarali su ga u stomak, šutitali... Jedva se držao. Pljuvao je krv. A onda su ga ponovo vezali i postavili na stolicu. Jedva je disao.

" Meni nije problem dečko da te ubijem. Mogu to uraditi bilo kada. A sada mi reci imaš li ti tekući račun kada već ovde i sada nemaš pare? "

" Imam. Ali tamo nema ništa. A i da se nalazi nešto, vama ne bih dao ni paru... "

" Opet tražiš djavola. Ali siguran sam da pre nego što umreš, želiš da vidiš nekoga... "

Na samom kraju njegove rečenice, pojavio se čovek kojeg je Goran odmah prepoznao. Bio je to onaj što mu je tražio novac za kocku. Ovog puta je izgledao mnogo strašnije nego inače. Goran je škiljeći na oči video tog kockara koji je pravio kiseli osmeh. Prišao mu je...

" Zdravo Gorane. Kako si? Ah baš glupo pitanje. Ali ovde sam prvenstveno da ti kažem da si se žestoko zajebao kada si odlučio da ne vraćaš pare poštenim ljudima. Vidi se sada. Propadaš... Kao što vidiš ja lepo saradjujem sa ovim ljudima. A ti? Odbijaš priču, škrt si... Stigla te je sudbina. "

Goran je gledao i znao je da će se teško izvući. Telo mu je bilo izmoreno i slabo od udaraca, a on je ispred sebe video ljude koji ne prezaju od ničega.