Tamna strana

XX

Pucao je. Vrata su se otvorila, a Gorana nigde. Gledao je levo i desno dok je laganim koracima grabio napred. A onda, sasvim neočekivano, neko ga je lupio po glavi. Goran je čvrsto držao tiganj i kao da nije hteo da ga pusti. Uzeo je pištolj, stavio u pojas, ali nije hteo da ima više posla sa banditima. Morao je da se suoči sa svojim strahom. Uzeo je špric i napunio ga za dozom smrtonosnom po život. Ubrizgao ju je u vrat protivnika. A on je za par sekundi prestao da diše. Goran je morao brzo da deluje. Uzeo je telo i zaključavši stan, požurio da ga se otarasi. Imao je steće da je kockar ostavio otključan auto... Seo je i spojio žice. Auto je nešto kasnije bio na putu.

Goreo je. Strepeo je. Ali se morao otarasiti tela. Ubrzo je stigao do jedne guste šume malo izban grada, i bacio telo. Pomislio je da je gotovo, ali nije primetio kako se stvara mala mrlja na površini glave...

Uzeo je benzin, i pošto je imao i upaljač zapalio je auto. A zatim otišao kući taksijem kao da ništa nije bilo...

Probudio se. Osvanuo je novi dan. Ali mu nije baš počeo kako treba. Kao da je imao fleš bek. Učinilo mu se da vidi mrtvog čoveka koga je juče bacio u šumi. Smejao mu se. I nudio mu špric! Povratio se nekako... A onda je otišao do kupatila da se umije. Kada mu je voda natopila lice, Goran se pogledao u ogledalo. Činilo mu se da više nije isti. Više to nije bio on. Gledao se i kao da je tražio i najmanju grešku na sebi. Zenice su se raširile. Bilo im je neobično bez belog parazita. Ali, on je morao nastaviti. Nakon par sati je zatvorio vrata i krenuo ka centru grada. Bilo je to sveže i kišovito jutro...