Tamna strana

X

Probudio se na krevetu, koji je tako bio udoban. Činilo mu se da je spavao na oblacima. A onda kada je došao sebi, pogledao je okolo. Nalazio se u kući njegovih roditelja. Ruka i noga su ga još bolele, ali sada mnogo manje. Pogledao je i ka stolu, koji je bio blizu kreveta. Telefon je bio prazan. Ali je bio tu, da mu vrati patnju koju je proživljavao. Sigurno su ga njegovi doneli, čim su primetili da ga nema. A onda je pogledao na sat. Bilo je podne. Još uvek se sećao svog sna, i tog čoveka koji mu je naslonio pištolj na lice. Naježio se...

" Dobro jutro sine. "

Majka mu je prilazila laganim kora-kom noseći kafu.

" Dobro jutro... "

" Kako si spavao? "

" Dobro majko, ne brini. "

" Da ne brinem? Znaš li kakvog smo te noćas zatekli? "

" Daj, majko, šta ti je? "

Goran se bunio, ali i sam je znao da nije bio u pravu.

" Slušaj me sine, zatekli smo te kako ležiš na betonu, sav krvav, kao da si u ratu bio. Šta se desilo tada? Reci mi. "

" Ne bih o tome sada. "

Goranove oči su sve odavale, a on je pokušavao da sa sebe sakrije svu sumnju. Ali majka je sve znala.

" Sine, doktor nam je rekao za drogu. I komšinica isto. Šta si to radio sebi? Zašto? "

Na njena pitanja, Goran je samo odgovorio kratko i jasno.

" Pusti me, sada je sa tim gotovo. Više se ne vraćam na staro! "

" Ne verujem ti, ali neću te više gnja-viti. Idem sada. "

Čuo je škripu, a zatim tresak vrata. Ostao je sam u sobi... Odmah je zgrabio telefon i upalio ga. Bio je zapanjen listom propuštenih poziva i poruka. Činilo se kao da joj nema kraja. A on kao da je progutao knedlu u grlu. Na kratko se setio košmara... Kao da će da se ostvari, i to brže nego što je mogao zamisliti. Greške iz prošlosti su ga sustigle. Sunce je tiho dodirnulo njegovo lice...