Tamna strana

VIII

Pala je noć. Sve je bilo mirno. Goran je gledao u plafon i kao da je očima tražio odgovore na pitanja koja su ga mučila. I osećao je da ga je pustila želja za heroinom. Ili mu se možda to samo činilo. I nije ni slutio da očekuje još teža noć. Iako je bilo tiho u njegovoj sobi, i u bolnici, napolju se nešto komešalo. U daljini se čuo zvuk motora automobila. A u njemu su se nalazili kriminalci koji su se stalno raspravljali. Konačno kada su izašli van, stalno držeći ruke za pojasom, zaputili su se ka glavnom ulazu...

" Pucaj u to sranje! "

Filip nije čekao da mu se kaže dvaput. Za tili čas je brava bila probijena. Ušli su...

Goran je bio nemiran. Ustao je iz kreveta i otišao do toaleta. Nije imao mira. Kao da je osećao da nešto nije u redu. A Srdjan i Filip su koračali ka njegovom odeljenju. Znali su gde se on krije. Izašavši iz toaleta, Goran je seo i razmišljao šta da uradi. A onda je odlučio. Otišao je na terasu i spremao se za skok, pošto je video visoku krošnju hrasta. Bio je siguran da će preživeti. Ona dvojica su napokon našla njegovu sobu. Izvadili su pištolje i gledali okolo. A zatim su primetili jednog čoveka kako stoji na ogradi.

" Eno ga! " Hvataj ga! "

Potrčali su, ali bilo je kasno. Čak su i ispalili nekoliko metkova. Nisu uspeli. On je već skočio. A oni krenuli za njim.

Goranovo telo je klizilo kroz vazduh dok nije dodirnulo granje i lišće. Osetio je kratak bol. Jedno vreme je padao, uz poneki jauk, a onda je dodirnuo tlo. Imao je baš puno sreće da ga hrast nije zadržao. Iako je jedva mogao da se pomeri, nestao je u mraku pre nego što su ona dvojica došla.

" Proklet bio! "

" Nemoguće, nije mogao daleko. "

" Sedaj u kola brzo! "

Srdjan se derao i ljutio sve vreme. Krenuli su za njim.