Tamna strana

XXIII

Došao je i dan presude. Goran se probudio vidno uznemiren. Nije mogao da dodje sebi ovih dana. Okrenuo je glavu ka rešetkama i pitao se šta ga očekuje iza. A onda je malo kasnije dočekao odgovor. Čuvar je došao, otvorio vrata i izveo ga.

" Polazi! "

Samo je to izgovorio, a zatvorenik ga je izašavši hladno pogledao. Nije im dugo trebalo da dodju do sudnice. A u sudnici se Goran osećao napeto. Kada je seo na stolicu preleteo je pogledom masu i video oca i majku kako se grle. Nije mu bilo svejedno. A onda je došao i sudija. Lupio je čekićem i pustio svoj grubi glas:

" Mir. Mir u sudnici. "

Tišina je nastupila. A on je nastavio:

" Sada ćemo preći na slučaj ubistva, a optuženi je Goran Trivić. Kako sam upoznat sa slučajem, optuženi je ubrizgao drogu u vrat preminulog Dragovića. Sada pozivam strane da postave pitanja. "

Prišao je jedan krupan čovek u braon odelu. Bio je to tužilac. Goran je odmah video da će prosuti lavinu reči, samo da bi on dobio što veću kaznu. Prišao je Goranu, a zatim je, pogledavši ga, počeo da prede:

" Gospodine Triviću, da li ste vi uboli izvesnog Dragovića uuu.. Petak
uveče? "

" Jesam. "

" A zašto ste to uradili? "

" To je bilo u cilju samoodbrane. Filipović se popeo do mog stana noseći pištolj. Hteo je da ne ubije. Kada je provalio u stan, ja sam se sakrio i iznenadio ga. Prvo sam ga onesvestio, udarivši ga tiganjem u glavu, a zatim sam ga ubo sa špricem koji sam našao u kupatilu. To je cela istina... "

" Razumem, ali zašto ste morali da ga ubijete? Mogli ste prosto da pobegnete sa lica mesta ili možda nešto drugo... "

" Nisam imao izbora! "

Na trenutak se masa uskomešala, ali se Goran izvinuo. Nastavili su.

" A zašto niste imali izbora? "

Na ovo pitanje je Goran ućutao. Tražio je najbolji odgovor. Minut je prošao, a onda je pokušao da se izvuče.