PROLOG

124 6 0
                                    

Pitao se gde da ode. Gde da pobegne od tog straha koji ga je mučio sve vreme. Straha da neće preživeti. Da neće dočekati sutra. Svaki dan mu je bio takav... Otkad mu je beli parazit ušao pod kožu, on više nije svoj. I znao je da se nikada neće vratiti na staro. Sećao se svega što je dobro. To mu je ulivalo malo nade, da ne pusti suzu koja bi mu zatim pržila lice. Njegova patnja kao da nije imala kraja. Svaki sat, minut i sekunda su se činili teškim, dok je disao. Borio se... Da dočeka sutra...

Tamna strana حيث تعيش القصص. اكتشف الآن