Tamna strana

XVI

" Probudi se dečko. "

Trgnuo ga je duboki glas čoveka koji je imao crni šešir na glavi. Ruke su mu ukrašavala dva prstena. Zlatna prstena...

" Kažem probudi se! "

Goran je otvorio oči. Gospodin Miličić je stajao ispred njega i smešio se. A on je samo ćutao.

" Znači ti si taj koji nam duguje pare? Pa ja ne znam zašto te držimo u životu uopšte. Ti si samo još jedna mrlja u našem poslu. Jedna majušna bubašvaba... Izvini što si me čekao... Imao sam neka posla. "

" Da prodate još droge? "

Goran mu se kiselo nasmešio i mrko pogledao. A Miličić mu je uputio još hladniji pogled.

" Da, da prodam još naše robe. Budalama poput tebe. Jedini razlog što te do sada nismo ubili je taj što ti pružam poslednju šansu... "

" Od mene nećete dobiti ništa. Ni centa. "

" Hahah, znao sam da ćeš to reći. Ali predomislio sam se u poslednjem trenutku. Tvoj zadatak će biti da prodaješ heroin za nas. I tako nastaviš sa uništavanjem beznačajnih života. Šta kažeš? Tako ćeš barem proživeti još neko vreme. "

" Vi ste poludeli! Zašto bi se ja bavio time? "

" Haha, pametan si. Ali znam da ćeš popustiti. Jer vidiš, ako ne budeš radio za nas, tvoja sestra će ispaštati. "

Goran je uperio oči u njegovu sestru, Suzanu. Miličićevi ljudi su je uveli i čvrsto držali.

" Zar ne bi bila šteta da ovaj mladi život propadne? "

Miličić joj je sa pištoljem prelazio preko čela, vrata, grudi. I smešio se. Suzana je plakala i gledala Gorana. A on nije mogao da gleda nju.

" Stani! "

" Dobro je, vidim da si se predomislio. Znaš da me ne možeš pobediti. Znam sve o tebi i ostalim mušterijama. Vodite je! "

Goran je stegnuo zube. Nije hteo da Miličić vidi njegov bes. A onda je začuo jednog krupnog lika kako se dere.

" Šefee, policija! Našli su nas! "

" Dodjavola! "

Miličić je progundjavši sebi u bradu izleteo uz sobe kao Gepard. A Goran je spustio glavu...