''A, tko su oni?'' Pitala sam zbunjeno. ''Vidjet ćeš.'' Rekao je tata. Zakolutala sam očima i glavu naslonila na prozor. ''Kada ću vidjeti?'' Pitala sam. Tata je uzdahnuo i nakratko pogledao mamu, a onda pogled vratio na cestu. ''Još malo pa smo u restoranu.'' Rekao je. Otvorila sam malu torbicu koju sam imala preko ramena i izvadila svoj iPhone. Kliknula sam okonu 'Facebook' i čekala da mi se učita. Gledala sam kroz prozor i pjevušila u sebi pjesmu. ''To je to.'' Rekao je tata. Ispred nas, mogla sam vidjeti veliki restoran. Otvorila sam vrata i svojim visokim štiklama zakoračila na beton. ''Budi pristojna.'' Šapnula mi je mama i rukom pokazala da krenem. ''Ne brini, hoću.'' Promrmljala sam i krenula za njima. Restoran je bio otmjeno uređen. Na zidovima su bile razne slike i ogledala. Tata je pogledom tražio odgovarajuči stol. ''Gdje su?'' Pitala me mama. Tata se nasmijao i krenuo prema jednom stolu. Ja sam šutjela i hodala za njima. ''Dobro večer.'' Rekao je tata. Pogledala sam preko maminog ramena i vidjela neku gospođu i gospodina. Sjedili su za stolom i vjerojatno čekali nas. ''Ovo je moja kćer, Blue.'' Rekao je tata i rukom pokazao na mene. Žena duže, crne kose me pogledala i nasmijala se. ''Neobično ime.'' Rekao je gospodin i pogledao tatu. Zašto bi moje ime bilo neobično? ''Sjednimo.'' Rekla je mama izbjegavajuči temu o mojem imenu. Sjela sam pored tate, nasuprot one gospođe. Iz svoje torbice, izvadila je neke papire i stavila na stol. ''Potpisali smo ove papire u vezi fakulteta.'' Rekla je. Tata je klimnuo glavom. ''Nadam se da se Harry već uklopio.'' Nadodala je i nasmijala se. ''Uklopio se, bio je danas u mom uredu kada je bila i Blue.'' Rekao je tata i pogledao me. Oni pričaju o Kovrčavom? Odlučila sam ih slušati što razgovaraju. ''I, što vam je rekao?'' Pitala je. Tata je skinuo naočale i nakašljao se. ''Rekao je da mu je lijepo. Nebi više mijenjao fakultet, ovdje je našao društvo. A, i neka djevojka je vjerojatno u pitanju.'' Objasnio je tata i na kraju se nasmijao. ''Odlično je to što je pronašao društvo, prije nije imao.'' Rekao je onaj gospodin i uzdahnuo. ''A, zašto sada nije došao ovdje?'' Pitao je tata i pogledao ih. ''Došao mu je jedan prijatelj. Želimo da se što više druži sa ostalima.'' Rekla je gospođa. Čula sam kako mi je mobitel zavibrirao u torbici. Ruku sam spustila do torbice i pokušala ga izvaditi. ''Siguran sam da bi mu Blue pomogla da ima prijatelje, zar ne?'' Pitao me tata. Progutala sam slinu i okrenula glavu prema njemu. Ne, ne, ne. Ja se ne mogu družiti sa njim, to nije dobro za moj ugled! Prije nego što sam išta uspjela reći, moja mama se uplela u razgovor. ''To bi bilo lijepo, Blue.'' Rekla je i nasmijala se. Oni su jako dobro znali da to ne želim, a ovo su mi radili u napast. Iznutra sam kipjela od bijesa, ali sam to nekako, jedva prekrivala. ''Nisam sigurna bili to bila dobra ideja.'' Pokušavala sam se izvuči. Lažno sam se nasmijala i čekala odgovor. ''Blue, ti ionako nemaš što raditi popodne. Mogla bi otići kod Harrya.'' Rekao je tata. Grr. ''Ali, sutra sam se dogovorila da idem kod Marie, pomoći će mi arhitektonskog projektiranja.'' Rekla sam i zagrizla usnu. Moram se izvući iz ovoga. ''Siguran sam da možeš nekoliko sati odvojiti zbog njega.'' Rekao je. Uzdahnula sam. ''Vidjet ću.'' Rekla sam. ''Moram do wc-a, ispričajte me.'' Nadodala sam i lažno se nasmijala. Ustala sam sa stolice i krenula prema wc-u. Pogledala sam iza sebe i vidjela da oni pričaju. Izvadila sam mobitel iz torbice. Na ekranu, pisalo je 'Marie'. 'Kliknula sam na poruku. ''Blue, gdje si?'' Pročitala sam poruku. Zakolutala sam očima i krenula odgovoriti. ''U restoranu, na večeri.'' Poslala sam poruku. Strpala sam mobitel natrag u torbicu i otišla do stola.
~***~
Sjela sam u auto i bacila torbicu pored sebe. ''Što je tebi, Blue?'' Pitao me tata. ''Što, što mi je?'' Pitala sam i raširila ruke. ''Zašto se nemožeš družiti sa njime?'' Pitao me. Uzdahnula sam. ''Tata, kada ćeš shvatiti?'' Pitala sam. ''On nije na mojoj razini!'' Nadodala sam. Tata me ljuto pogledao. ''Blue, kakve razine?'' Pitao me kao da nije znao o čemu ja pričam. ''Tata, ne mogu se toliko poniziti i sa njim družiti.'' Rekla sam. ''Nemoj se ljutiti.'' Rekla je mama i primila ga za rame. Zakolutala sam očima i glavu naslonila na prozor. ''Hajde, krenimo.'' Nadodala je. Tata je upalio auto i još jednom uzdahnuo. U autu je bila tišina. Srećom, naša kuća je doista blizu pa ova tišina ne može još dugo trajati. Tata je bio poprilično ljut, skoro nikada nije ovakav. Opet, ja, Blue, sam zabrljala stvar. Ali, to sam ipak ja. Nakratko sam se nasmijala svojim mislila i zadobila tatin ljuti pogled preko retrovizora. Kvragu. Ispred nas vidjela sam našu kuću. Izašla sam i krenula prema vratima. Ušla sam unutra i stepenicama krenula do svoje sobe. ''Blue!'' Viknuo je tata. Okrenula sam se i zbunjeno ga pogledala. ''Od sada, ne želim čuti da su te izbacili sa predavanja.'' Rekao je i zaprijetio mi prstom. Zakolutala sam očima i krenula prema sobi. Ok, ovo je sve zbog Kovrčavog. Zalupila sam vratima sobe i uzela laptop. Bacila sam ga na krevet i uključila. Uzela sam trenirku, skinula haljinu i obukla ju. Laptop se taman uključio. Dva puta mišem sam kliknula na ikonu 'Google' i upisala 'Facebook'. Ulogirala sam se. Imala sam dvije poruke.
