Nasmijao se te mi se još malo približio da mi stavi kolač u usta nakon čega sam ga ja obgrlila nogama nedajuči mu da se pomakne. Nasmijala sam se i ovaj put ja njemu stavila kolač u usta. ''Baš si slatka dok jedeš.'' Rekao je Harry. Pogledala sam u pod znajuči da sam crvena, a onda ubrzo pogled ponovno vratila na njega. ''I ti isto.'' Rekla sam. Otvorila sam usta te mi je ponovno stavio kolač kao i ja njemu. Prstom je prešao preko moje donje usne brisajuči mi čokoladu na što sam se naježila. Stajali smo svega par centimetara jedno od drugoga. Iako su mi osječaji totalno poludjeli, i iako sam sada htjela doslovno skočiti na njega i poljubiti ga, suzdržavala sam se. Istim prstom kojim mi je obrisao čokoladu, sada je prelazio uzduž moga lica.
Gotovo.
Ne mogu više.
Prije nego što je išta rekao, spojila sam svoje usne sa njegovima. Okus čokolade miješao se našim ustima dok su moje ruke bile negdje u Harryevoj kosi. Napokon. Ponovno sam osjetila njegove usne koje su bile tako savršene.
Lagano sam se odmaknula od njega te rukom prošla kroz kosu. ''Znaš, planirala sam ići na trčanje. Što kažeš da ideš samnom?'' Pitala sam na što se nasmijao. ''Idem obuči trenirku.'' Rekao je. Klimnula sam glavom kada me on ponovno primio i ovoga puta spustio dolje. Otišao je u sobu, a ja sam ostala čekati ga naslonjena na šank. Rukama sam dotakla svoje usne i lagano se nasmijala prelazeči preko njih.
''Idemo?'' Harry je viknuo iz hodnika. Rukom sam prošla kroz kosu, a onda brzim koracima otišla do njega. Nakon što smo izašli iz stana, zaključao je vrata te smo krenuli stepenicama prema dolje. ''Idemo onuda?'' Pitala sam prstom pokazivajuči na jedan park. ''Aham.'' Prtomrmljao je te smo krenuli. Lagano smo trčali jedno do drugoga ponekad se dodirivajuči laktovima. ''Nisam znao da ti ideš trčati.'' Rekao je na što sam ja zakolutala očima. ''Moram. Na dijeti sam.'' Odgovorila sam. Nakratko je zbunjeno pogledao u mene, a onda pogled vratio naprijed. ''Ti? Na dijeti? Daj, Lu.'' Rekao je te odmahnuo rukom ne vjerujuči mi. ''Ozbiljna sam.'' Rekla sam. Pogledala sam u njega koji je bio nekoliko koraka ispred mene. ''Siguran sam da ću stići do parka prije nego ti.'' Rekao je te ubrzao. Potrčala sam za njime, no koliko god brzo trčala, nisam ga mogla prestignuti. Već uspuhana stigla sam do ulaza u park i vidjela Harrya kako prilazi klupici. Dotrčala sam do njega i lagano ga gurnula. ''Varao si. Bio si nekoliko koraka ispred mene kada si krenuo trčati.'' Rekla sam te sjela na klupicu. Prekrižila sam ruke ispod grudi te gledala u Harrya koji jhe stajao ispred mene i smijao se. ''Svejedno, pobijedio sam.'' Rekao je i slegnuo ramenima. ''Ne, nisi.'' Rekla sam odlučno ne priznajuči samoj sebi da je ipak on pobijedio. ''Tko je došao prije u park?'' Pitao je. Rukom sam prošla kroz kosu i nakratko se zamislila. ''Zamislimo da sam ja. Ok?'' Pitala sam. Nasmijao se te sjeo do mene. ''U redu. Ti si pobijedila.'' Rekao je. Glavu sam naslonila na njegovo rame te uzdahnula. ''Tako već može...'' Rekla sam. Pogledom sam prešla preko cijelog parka i zastala na crnokosoj djevojku koja je sjedila na jednoj klupici nedaleko od nas. ''Marie?'' Zbunjeno sam šapnula te se uspravila i dalje gledajuči u nju. ''Harry, da li je ono Marie?'' Pitala sam te glavom pokazala prema njoj. ''Da. A, eno i ostalih.'' Rekao je te pokazao na Nialla, Louisa i Vanessu koji su upravo došetali do Marie. ''Kako to da ti nisi sa njima?''Pitao je Harry. Okrenula sam ser prema njemu te se nasmijala. ''Zato što sam upravo sa tobom. A, uostalom, posvađala sam se s Marie.'' Objasnila sam i zakolutala očima. ''Zašto ste se posvađale?'' Pitao je. ''Nas petero uvijek smo bili zajedno što god se dogodilo. No, ona je odlučila ovoga puta učiniti drugačije i naljutiti se na mene.'' Rekla sam i uzdahnula. ''Osječam kako ih sve gubim polako...'' Nadodala sam. Zagrizla sam usnu i ustala sa klupice. ''Sigurna sam da ću stići natrag do zgrade prije tebe.'' Rekla sam pokušavajuči promijeniti temu i prije nego što je išta uspio reći, počela trčati prema izlazu iz parka. Okrenula sam se iza sebe i vidjela Harrya kako je tik iza mene te sam ubrzo osjetila njegove ruke oko mog struka. ''Lu, prebrz sam za tebe.'' Rekao je te se nasmijao. Zakolutala sam očima i rukom prošla kroz kosu. ''Nemoj se ljutiti... Volim te...'' Rekao je te me još snažnije zagrlio i ostavio kratki poljubac na mojem čelu. ''I ja tebe, Harry.'' Tiho sam rekla te se nasmijala. ''Nego, ja bih trebala kući. Vidimo se sutra?'' Pitala sam te ga pogledala. ''Aham...'' Promrmljao je. Odmahla sam se od njega, mahnula mu, a onda laganim koracima otišla do svog auta. Iz đepa trenirke, izvukla sam ključ od auta te kliknula tipku za otključavanje, a onda ušla. Iz navike, ruka mi je poletila prema radiu na kojemu su trenutno bile vjesti. ''Sutra, 5.5. otvorenje novog Zoo - a...'' Govorila je neka žena na radiu dok su u meni odzvanjala njene riječi 'Sutra, 5.5.''
~Sljedeči dan~
Sama pomisao da je danas trebala biti 3. godišnjica Liamove i moje veze, gadila mi se. Zbog toga sam vjerojatno i dobila temperaturu danas. Iako sam jako voljela izležavanje po cijele dane, onda kada sam bila bolesna to sam mrzila. Da, to sam ipak ja.
Ležala sam u krevetu i dosađivala se igranjem igrice 'Flappy Bird' na tabletu. Čulo se kucanje na vratiju nakon čega sam vidjela Juliu kako mi nosi ručak. ''Gospođice Blue, ponovno je zvao vaš bivši.'' Rekla je. Uzdahnula sam i rukom prošla kroz kosu. ''Ako ponovno nazove, reci mu da me nema.'' Rekla sam te odložila tablet pored sebe na krevet da mi Julia može dati tacnu. ''Ali, to mu govorim cijelo jutro. Rekao je da ako ga ne nazovete, doći će ovdje.'' Objasnila je. ''Poznajem ga, neće do...'' Prije nego što sam završila rečenicu, čulo se zvono na vratima. ''Ili ga ipak ne poznajem...'' Nadodala sam i progutala slinu. ''Što da mu kažem?'' Pitala je Julia uspaničeno. ''Mmm, reci mu... Ne znam, izmisli nešto.'' Rekla sam brzo te je Julia izašla iz moje sobe. Rukama sam prekrila lice i uzdahnula ne vjerujuči što se događa. ''Kvragu, znam da je kod kuće. Samo ju želim vidjeti, tražim li puno?'' Čula sam Liamov glas koji je dolazio sa donjeg kata. Bila sam zahvalna Bogu što danas nije bilo mojih kod kuće. Inače, tko zna što bi bilo. Nakon nekoliko trenutaka, Julia je ponovno ušla u moju sobu. ''Gospođice Blue, rekao je da neće otiči dok vas ne vidi. Molim vas, odite dolje i razgovarajte sa njime.'' Rekla je i rukom pokazala prema vratima. Maknula sam deku sa sebe te ustala sa kreveta. Lagano sam došetala do vratiju, izašla iz sobe te na ulaznim vratima vidjela Liama. ''Blue...'' Rekao je nakon što je došao do mene. ''Liam, što želiš? Ti i ja nemamo o čemu razgovarati, rekla sam ti to.'' Obasnila sam mahajuči rukama po zraku. ''Blue, znam da sam kreten. Ne znam kako sam mogao dopustiti da izgubim nekoga poput tebe. Možda mi nikada nećeš oprostiti, ali pokušaj. Daj mi još jednu šansu, a ja neću biti kreten i ponovno ju propustiti.''
A/N
Nastavak je trebao biti jučer, aham. Ali, ja kao ja, nisam ga stigla napisati. Lol. Vidjela sam komentare na prošlome nastavku koji su me i iznenadili tako da sam pokušala napisati nastavak danas. Nisam sigurna kada će biti sljedeči nastavak, ali vjerojatno sutra ili prekosutra... Ne znam...
Komajte, votajte<33
