''Volim te.'' Rekao je. Trenutak kasnije osjetila sam njegove ruke oko sebe te me snažno zagrlio. Osjetila sam kako me oči počinju peckati, no pokušavala sam zardžati suze. Kvragu, što sam to učinila? Sa samo nekoliko riječi uništila sam sve što smo Harry i ja imali. Više nema povratka. Sve je uprskano i pokvareno. Zbog mene. ''Nemaš pojma koliko sam sretan.'' Govorio je negdje u moju kosu dok sam još uvijek bila u njegovom zagrljaju. Moje ruke bile su mi uz tijelo ne znajuči što da napravim s njima. Srećom, odmaknuo se od mene te me pogledao u oči, a onda je njegov osmijeh pao. ''Ti plačeš?'' Pitao je dlanom prelazeči preko mog lica. ''Ne, samo sam sretna.'' Lagala sam te napravila lažni osmijeh. No, bila sam sve samo ne sretna. Sretna sam mogla biti samo sa Harryem. Ali, sa njim je gotovo. Znači li to da više nikada neću biti sretna? Vjerojatno. Gotovo ne moguće, no istina. ''Ljubavi, moram ići. Ujutro ću doći po tebe, u redu?'' Pitao je. Klimnula sam glavom te napravila nekoliko koraka isprativši ga iz sobe. Na samim vratima lagano me poljubio u čelo, a onda brzim koracima stepenicama otišao dolje. Lagano sam zatvorila vrata sobe, a onda se naslonila na njih te ruke stavila preko lica plakajuči. ''Oh, Blue, glupačo.'' Rekla sam tiho sama sebi. Koliko sam samo željela da je ovo san.
~Sljedeči dan~
Prekrivanje podočnjaka puderom za sada mi je dobro išlo. Više se nije vidjela plava boja ispod očiju nego debeli sloj pudera. Stavila sam malo labela od jagode na usne te se pogledala u ogledalo. Bila sam spremna. Izašla sam iz kupaone uzevši torbicu, a onda se stepenicama spustila dolje. Pošto sam imala dosta vremena, otišla sam u kuhinju popiti čašu vode. Na ulazu u kuhinju pogledala sam u tatu koji je sjedio za stolom ispijajuči svoju jutarnju kavu. Malo sam se začudila što još nije otišao na posao, no ubrzo sam shvatila zašto i nije. ''Blue, možeš li doći malo?'' Pitao je gledajuči u mene. Odšetala sam do nejga te sjela na stolicu pored. Zatvorio je novine koje je odložio u stranu, a onda popravio svoje naočale. ''Čuo sam da ste se ti i Liam pomirili.'' Rekao je na što sam se sarkastično nasmijala. ''Tvoja želja se ispunila. Harrya više nema, a Liam je tu.'' Rekla sam. Još jednom sam ga pogledala, a onda ustala sa stolice i brzim koracima istrčala iz kuhinje. Nekoliko puta trepnula sam očima pokušavajuči se smiriti, a onda uzdahnula i otvorila ulazna vrata ugledavši u Liama koji me već čekao u autu. Otišla sam do njega te ušla u auto. ''Jutro, ljubavi.'' Rekao je ostavljajuči kratki poljubac na mome obrazu. ''Jutro.'' Rekla sam. Okrenula sam pogled ka prozoru te pogledala prema van. ''Kada da dođem po tebe?'' Pitao je. ''Imam nekog posla kasnije. Doći ću pješice.'' Odgovorila sam nakon čega je u autu zavladala tišina. I bolje. Bila sam preživčena da razgovaram sa nekime, pogotovo njime. Još jučer trebala sam mu reći da ne dolazi po mene. No, naravno nisam, zaboravila sam. ''U redu, vidimo se onda.'' Rekao je. Trzunula sam se iz svojim misli te sam pogledala ispred sebe zamiječujući fakultet. ''Vidimo se.'' Promrmljala sam. Izašla sam iz auta zatvorivši vrata, a onda odšetala u dvorište. Ovoga puta nisam htjela sjesti za stol jer sam vjerovala da će Beth doći sa svojim novim tračevima. A, ti tračevi su me boljeli. Zato ih je najbolje bilo izbječi koliko god je moguće. ''Blue!'' Čula sam glas iza sebe te se okrenula prema crnokosom dečku nešto višljem od mene. ''Hey, Zayn.'' Rekla sam kada je došao do mene. Držao je neki plavi fascikl kojeg mi je pružio dok sam ja imala zbunjeni pogled. ''Tu imaš sve o Davidu. Adresu, broj, dosje...'' Nabrajao je dok ga nisam prekinula. ''Dosje? Kakav dosje?'' Pitala sam. ''Bio je nekoliko puta u zatvoru, no kratko vrijeme samo jer su mu roditelji plačali izlazak. Obično je bilo zbog solovanja, droge ili alkohola. Sve ti tu piše.'' Objasnio je prstom pokazivajuči u fascikl u mojim rukama na što sam klimnula glavom. ''Hvala, trebat će mi to još danas.'' Rekla sam sada već laganim koracima pored Zayna koračajuči prema fakultetu. ''Danas?'' Pitao je na što sam ja klimnula glavom. ''Dogovorila sam se sa njime da ćemo se naći danas u kafiću. A, sa ovim fasciklom nagovorit ću ga da propjeva kao ptičica.'' Rekla sam te se nasmijala.
~***~
Prošlo je nekoliko minuta od dogovorenog vremena kada sam vidjela Davida kako ulazi u kafić skidajući svoje sunčane naočale te me tražeči pogledom. Došetao je do mene, a onda sjeo na pletenu stolicu i zbunjeno me pogledao. ''Što je bilo tako hitno?'' Pitao je. Nasmijala sam te iz torbice izvadila plavi fascikl pružajuči mu. ''Izvoli, pogledaj.'' Rekla sam. Nesigurno je uzeo fascikl iz mojih ruku, a onda ga otvorio gledajuči u svoju fotografiju na prvoj stranici. Sav je problijedio, a onda zatvorio fascikl i pogledao u mene. ''Znaš, ovo ću dati Christini ako mi istinito ne odgovoriš na pitanje. A, to nebi htio, zar ne?'' Pitala sam.Uzela sam fascikl te ga ponovno spremila u svoju torbicu čekajuči njegov odgovor kojega nije bilo. ''Tako sam i mislila. Sječaš li se Haley? Visoka, plava...'' Govorila sam dok je klimao glavom. ''I, možeš li mi sada reći jeste li zajedno spavali?'' Pitala sam na što je raširio oči te se nakašljao. ''Što je ovo? Neka skrivena kamera, ili?'' Ispitivao je okretajuči se oko sebe vjerojatno tražeči 'skrivenu kameru' koje nije bilo. ''I? Hoću li dobiti odgovor na svoje pitanje?'' Pitala sam. Pogledao je u mene te snažno zagrizao usnu vjerojatno zbog živčenosti. Oh, zar je tako teško odgovoriti na moje pitanje? ''U redu. Prvo mi reci zašto je to toliko bitno. Nakon toga ću ti odgovoriti i pustiti ćeš me na miru.'' Rekao je na što sam se nasmijala. ''Ne, ne. Ako ti kažem bojim se da bi promijenio mišljenje te me možda slagao. Uostalom, tko je ovdje da postavlja uvjete?'' Pitala sam te je zašutio. Naslonio se na naslon stolice te uzdahnuo nakratko zažmirivši. ''Da, jesmo. No, zašto je to toliko bitno?'' Pitao je. Pružila sam mu ruku preko stola te se nasmijala. ''Čestitam, za 8 mjeseci postajete otac.''
~Harry Pov~ (valjda će dobro ispast?)
Sjedio sam na kauču ispijajuči neko piće iz boce dok mi je pogled bio prikovan za tv. A misli? Oh, one nisu bile ondje. One su bile kilometar dalje odavdje. Na visokoj brineti smeđih očiju i bahatog ponašanja. Blue. ''Harry, stigao sam!'' Čuo sam poznati glas iz hodnika te zatvaranje vratiju. Ne gledajuči u Mikea, podignuo sam ruku u znak pozdrava, a onda ju ponovno vratio do sebe. ''Ponovno piješ?'' Pitao je. Uzeo mi je bocu iz ruku te ju odložio na mali stolić, a onda sjeo na fotelju nasuprot mene. ''Mike, vrati mi bocu.'' Rekao sam na što je on brzo odmahnuo glavom. ''Ne, alkohol nije riješenje. Pobogu, što pokušavaš? Ubiti se?'' Govorio je mahajuči rukama po zraku. No, ja nisam obračao pozornost na njega. Moje misli potpuno je obuzimala ona te na ništa drugo nisam mogao razmišljati. Njena kosa, njene oči, njene usne... Sve mi je to toliko falilo. Samo sam ju želio ponovno dotaknuti, osjetiti ju. Zašto je to bilo toliko ne moguće? ''Slušaš li ti mene, Harry?'' Povukao je Mike. Podignuo sam pogled na njega koji te ga zbunjeno pogledao. ''Opijaš se zbog jedne obične djevojke. Da li je to normalno?'' Pitao je na što sam odmahnuo glavom nasmiješavši se. ''Ona nije obična, ona je posebna.'' Rekao sam. Ponovno sam spustio pogled te se zagledao u svoje prste na kojima sam nosim prstenje. ''Voliš ju, Harry. Zašto ju onda ne nazoveš?'' Pitao je. Nasmijao sam se uzdahnuvši, a onda rukom prošao kroz kosu. ''Nije to tako jednostavno, komplicirano je. Mike, ja sam njoj upropastio život. I da ju nazovem, bi li se nešto promijenilo? Ne, nebi. Ona mene mrzi onoliko koliko ja nju volim. Mnogo. A mi? Mi više nikada nećemo biti zajedno.''
Umm, mislim da je okej? Prvi put sam napisala Harryevu perspektivu jer ste tražili. Pa ett, sada znate kako se i Harry osječa. Valjda? Potrudite se komentirati nastavak jer ću onda već sutra objaviti sljedeči dio. Komajte, votajte, a ako vam nešto nije jasno pitajte u inboxu:))
Btw sljedeči nastavak počinje Blueinom perspektivom.
