''Lažeš.'' Rekla sam gledajuči u nju koja se samo smješkala. ''On mene nikada nebi ostavio.'' Nadodala sam. ''Nebi? A, dušo, gdje je onda?'' Pitala je gledajuči oko sebe. Bez ijedne riječi ustala sam sa stolice, još jednom ju pogledala, a onda krenula stepenicama unutra. Dok su ponajviše svi pogledi bili uprti u mene mogla sam čuti njihovo došaptavanje. Današnji dolazak na fakultet nije bila dobra ideja. Saznala sam stvari koje nisam htjela... Znati. Odjednom sam osjetila kako sam se zabila u nekoga te sam pogledala ispred sebe. ''Ups! Oprosti, molim te. Nisam gledala gdje idem...'' Govorila je djevojka nešto niža od mene ispričavajuči se. Podignula je moju štaku sa poda te mi ju pružila, a onda brzo otrčala dalje. Zbunjeno sam gledala za njom, a onda nastavila do svoga ormarića uzeti knjige. Otvorivši ga, pogledala sam u sve naljepljene slike Marie, Vanesse i mene. Lagano sam se nasmijala, a onda uzela prvu knjigu odozgo. Matematika. Zatvorila sam ormarić te laganim koracima krenula prema učionici. Nekom srećom, profesorica nije došla te sam mogla popričati sa Zaynom koji je sjedio u zadnjoj klupi pokazivajuči mi na prazno mjesto pored njega. Sjela sam na stolicu te torbicu odložila na stol nakon čega sam pogledala u Zayna koji je već imao pogled na meni. ''Wow, što se tebi dogodilo?'' Pitao je odmjeravajuči me na što sam zakolutala očima. ''Bok i tebi.'' Rekla sam. ''Čuo sam sve, žao mi je.'' Rekao je. ''Što to?'' Pitala sam. Rukom je prošao kroz kosu, pogledom prešao preko svih u učionici, a onda ponovno pogledao u mene. ''Mike je pričao sa Stylesom na mobitel danas prije predavanja. Rekao mu je da...'' Prekinula sam ga. ''Nikad... Nikad... Nikad... Nećemo biti zajedno...'' Rekla sam tiho sama sebi te se okrenula prema naprijed više ne obazirajuči pozornost na Zayna koji je nešto pričao.
~***~
Sjedila sam u kuhinji za šankom vilicom lupkajuči po tanjuru dok sam zamišljeno gledala u kolač od čokolade ispred sebe. ''Gospođice Blue, dobro ste?'' Čula sam poznati glas te podigla pogled na Juliu, a onda ponovno pogledala u tanjur. ''Niste niti taknuli kolač. Jedite, biti će vam loše.'' Nadola je. Lagano sam se nasmijala, a onda odložila vilicu i rukama se naslonila na šank uzdahnuvši. ''Ne može mi biti lošije nego što je.'' Rekla sam tiho nakon čega sam čula zvono na vratima. Odmaknula sam se od šanka i pogledala u Juliu. ''Netko je trebao doći?'' Pitala sam Juliu koja je brzo odmahnula glavom, a onda potrčala prema ulaznim vratima. Ubrzo, mogla sam vidjeti Liama sa buketom crvenih ruža na samim vratima kuhinje. ''Hej, Blue.'' Rekao je sa osmijehom, a onda došao do mene. Poljubio me u obraz te buket odložio na šank. ''Ovo je za tebe.'' Rekao je. Nakon što nisam ništa rekla, rukom je prošao kroz kosu i zagrizao usnu. ''Kako si?'' Pitao je. Slegnula sam ramenima i puhnula. ''Onako.'' Odgovorila sam na što je on klimnuo glavom. ''A, što kažeš da odemo u neki restoran na večeru? Ili u šetnju, ili možda...'' Prekinula sam ga. ''Liam, nemoj se truditi. Danas mi se nikuda ne ide.'' Objasnila sam na što je samo lagano klimnuo glavom. ''Sigurna si? Možemo u kino pogledati neki film? Ako želiš...'' Ponovno sam ga prekinula. Nije mi ga se dalo slušati pošto sam već rekla da mi se nikuda ne ide. ''Liam, molim te.'' Rekla sam. Klimnuo je glavom i strpao ruke u đepove svoje kožne jakne. ''U redu. Vidimo se onda sutra ujutro, doći ću po tebe.'' Rekao je te me poljubio u obraz. Prije nego što sam uspjela reći da ne dolazi, izjurio je iz kuće. Nasmijala sam se, a onda ustala sa barske stolice te laganim koracima krenula ka svojoj sobi. Čim sam ušla u hodnik, čula sam nečije korake te se okrenula i pogledala u tatu koji je izlazio iz svog ureda. Puhnula sam zakolutavši očima, a onda nastavila do tatinog ureda. ''Bok.'' Rekla sam i lagano se nasmiješila. ''Vidio sam Liama kroz prozor, razgovarali ste?'' Pitao je na što sam klimnula glavom. ''Zašto si mu ujutro rekao da dođe po mene? Tata, ti znaš što mi je napravio!'' Rekla sam nešto glasnije na što je uzdahnuo. ''Žao mu je. Svatko zaslužuje drugu priliku.'' Rekao je gledajuči u mene. Raširila sam oči i sarkastično se nasmijala. ''A da? A Harry?'' Pitala sam. Skrenuo je pogled sa mene na prozor, a onda me ponovno pogledao. ''On te doveo u probleme. Zbog njega su te oteli, zbog njega...'' Prekinula sam ga upadajuči mu u riječ. ''Prestani!'' Viknula sam. ''On nije kriv. Ja sam kriva što sam otišla ondje. Rekao mi je da bježim, ali ga nisam poslušala. Ako je netko kriv, onda sam to jedino ja. On nije.'' Rekla sam. Duboko sam uzdahnula suzdržavajuči suze, a onda nastavila. ''Ali, ne brini. Više nikada nećemo biti zajedno. Ostavio me.'' Rekla sam. Još jednom sam ga pogledala, a onda se okrenula od njega te nastavila do sobe. ''Blue!'' Pozvao me, no nisam se okretala. Rukom sam obrisala suze te ušla u sobu naglo zalupivši vratima. Naslonila sam se na zid i kliznula na pod plačući. ''O, Harry...''
~Sljedeči dan~
Zavezala sam kosu u visoki rep i još jednom se pogledala u ogledalo. I preko sve šminke moglo se vidjeti da nisam kao prije svega mjesec dana. Nekada nasmijana i nedostižna, a sada obična povrijeđena djevojka. Maknula sam pogled sa ogledala ne želeči se više gledati takvu te izašla iz kupaone. Uzela sam svoju torbicu i danas bez štake stepenicama krenula dolje. Liam je već bio leđima naslonjen na ogradu čekajuči me. Okrenuo se prema meni te me odmjerio uz lagani smiješak. ''Prelijepa si.'' Rekao je. Pokušala sam ga ignorirati te samo otvorila ulazna vrata i krenula do njegovog auta. Nakon što smo oboje ušli unutra, okrenuo se prema meni te me pogledao. ''Blue, možemo li razgovarati?'' Pitao je. Izgledao je doista nervozno i ovoga puta odlučila sam ga poslušati. Barem nakratko. ''Ne vidim problem.'' Rekla sam uzdahnuvši. Nakratko je autom nastala tišina, a onda je on nešto promrmljao sebi u bradu na što sam ga zbunjeno pogledala. ''No?'' Pitala sam već nestrpljivo. ''Znam da možda i nije prošlo dva tjedna, ali htio sam te pitati. Jesi li razmislila... O nama?'' Pitao je. Otvorila sam usta da nešto kažem, no riječi jednostavno nisu izlazile. Nisam znala reći pravu riječ u ovome trenutku. Sve je bilo... Suvišno?
Tralalala... Napokon nastavak. Ajme, znam da je kratak, hahaha. Ali morala sam ga objaviti jer već dugo nisam. Pa, možda se potrudim napisati sljedeči nastavak duži. Naravno, ako se i vi potrudite sa komentiranje. Hih, sve ovisi o vama.<3
Kom, vote:)
