Brzo sam utipkala Harryev broj nestrpljivo čekajuči da mi se javi. ''Hm. Misliš li da dva puta radim iste pogreške?'' Pitala sam čim se javio te čula njegov osmijeh. ''Sviđa ti se pjesma?'' Pitao je. Rukom sam prošla kroz kosu i zagrizla usnu. ''Da, sviđa mi se. Jako.'' Odgovorila sam i lagano se nasmijala i dalje gledajuči u papir. ''Nego, Harry, gdje si ti?'' Pitala sam. ''Negdje na cesti. Upravo idem u stan.'' Odgovorio je. Sjela sam na krevet, naslonila se na zid te zagrizla usnu. ''Harry, dođeš sutra ujutro po mene da idemo zajedno na fakultet?'' Pitala sam. ''Lu, bolesna si, ostani sutra kod kuće. Danas smo bili vani i pretpostavljam da ti je još lošije.'' Rekao je. Rukom sam napipala svoje čelo koje je bilo još vručije nego ujutro. Oh shit. ''Nemam temperaturu više.'' Slagala sam te se nasmijala. ''Sigurna si? Nemoram dolaziti kod tebe provjeriti?'' Pitao je. Zakolutala sam očima i uzdahnula. ''Zašto mi ne vjeruješ? Mislim, nemam zašto lagati. Samo želim sutra na fakultet.'' Objasnila sam. ''Ti želiš na fakultet?'' Sumnjivo je pitao. Oh, ne, nisam mu mogla reći da to želim samo da njega vidim. Nikako. ''Da, moram nešto ispraviti.'' Odgovorila sa ponovno lažući. Ponekad se zbilja nisam mogla prepoznati. Toliko sam se promijenila u ovih nekoliko tjedana da sam totalno zaboravila da sam ja Blue Curell. ''Hm. Biti ću ispred tvoje kuće u 7:25h.'' Rekao je. Nasmijala sam se te rukom prošla kroz kosu. ''U redu. Laku noć, Harry.'' Rekla sam te prije nego što se predomislio poklopila.
~Sljedeči dan~
Užurbano sam stavljala posljednji sloj maskare prije nego sam se vratila u sobu i pogledala se u ogledalo. Rukama sam poravnala majicu te se okrenula oko sebe provjeravajuči jesam li nešto zaboravila. Dohvatila sam četku za kosu sa police i prije nego što sam čula zvono na vratima, počešljala se. Uzela sam svoju torbicu i brzim hodom se spustila u prizemlje da otvorim prije Julie. ''Jutro Harry.'' Rekla sam te zatvorila vrata za sobom. ''Jutro Lu, nadam se da ti je bolje.'' Rekao je na što sam ja klimnula glavom iako znam da još uvijek imam temperaturu. Bila sam sigurna da bi me poslao natrag u kuće ako mu kažem da sam bolesna. A, to ne bih željela.
Sjela sam na prednje sjedalo u njegov auto i zavezala se, a onda pogledala u Harrya. ''Petak je. Hoćemo danas ići negdje navečer?'' Pitala sam. Nakratko me pogledao te se nasmijao. ''Da li se sječaš nečega od ponedjeljka?'' Pitao je. Nakratko sam zastala prisječivati se zbivanja od te noći. No, nikako se nisam mogla prisjetiti s obzirom da sam onda bila pijana. ''Ne... Ne sječam se...'' Odgovorila sam i slegnula ramenima. ''Rekao sam ti. Ali, ti si rekla da ćeš se sjećati.'' Objasnio je u smijehu što je i mene natjeralo da se nasmijem. ''Uostalom, ti nisi bio pijan?'' Pitala sam. Bilo mi je totalno čudno što se on, vjerojatno, sjeća svega. ''Ne.'' Kratko je odgovorio. ''Pa, dobro onda, reci mi što sam radila.'' Rekla sam. Rukom sam prošla kroz kosu i zagrizla usnu čekajuči njegov odgovor. ''Ništa posebno. Ali, i dalje mi je ostalo u pamčenju kako si rekla da sam sladak, sexy...'' Objašnjavao je. Raširila sam oči i progutala slinu ne vjerujuči u njegove riječi. ''Lažeš.'' Rekla sam i zakolutala očima. ''Izgledam li kao da lažem? Lu, ozbiljan sam. Pričala si mi to u autu.'' Rekao je. Dok se on smijao, ja sam se pokušavala sjetiti nekog detalja koji mi nikako nije dolazio u glavu. ''Izlaziš ili ostaješ u autu?'' Pitao me Harry. Pogledala sam ispred i shvatila da smo na parkiralištu ispred fakulteta. Otvorila sam vrata, izašla van te došetala do Harrya nakon čega smo zajedno krenuli na fakultet. Pogled mi je zapeo na mojem 'društvu' koje je sjedilo na starome mjestu i nešto pričalo dok smo Harrya i ja sjeli za jedan stol nedaleko od njih. ''Ti si se ozbiljno posvađala sa njima...'' Rekao je Harry. ''Dobro, zar ti nije žao?'' Pitao je. Podigla sam pogled na njega te uzdahnula. ''Harry, žao mi je. No, nisam samo ja kriva.'' Objasnila sam. Harry je stavio svoju ruku na moju, koja je bila na stolu, i palcem prelazio preko nje. ''Hej, Lu. Pomiriti ćete se, samo im treba vremena.'' Rekao je na što sam lagano klimnula glavom. ''Hoćemo. Valjda.'' Tiho sam rekla i slegnula ramenima. ''Idemo sada na predavanje?'' Pitao je ustajuči sa stolice. Ustala sam sa njime te uzela svoju torbicu. ''Gdje ideš?'' Pitala sam. Slegnuo je ramenima te rukom prošao kroz kosu. ''Mislio sam na engleski. Ali, ako hoćeš, mogu ići gdje i ti...'' Rekao je. ''Ne, u redu je. Idem i ja na engleski. Samo trebam uzeti knjige, čekaj me ispred učionice.'' Rekla sam. Klimnuo je glavom te produžio dok sam ja zastala kraj svog ormariča i otvorila ga tražeči knjigu iz engleskog koja ovoga puta nije bila prva odozgora. Kada sam ju, napokon izvadila, krenula sam prema učionici iz engleskog gdje me je Harry već čekao. Pogledala sam na svoj ručni sat i vidjela da je 7:57h. ''Hajde, još nije došao profesor...'' Rekao je Harry te otvorio vrata nakon čega smo zajedno ušli unutra. Iako samo na početku dobili nekoliko pogleda studenata, to se promijenilo ulaskom profesora koji je i sam ranio na predavanje. Sjela sam u treću klupu iza Harrya te otvorila knjigu na stranicu ispisanu na ploči. ''Curell, od kada si ti prisutna mojim predavanjima?'' Pitao je profesor skidajuči naočale te ih odlagajuči na stol. ''Eto, dogodilo se.'' Odgovorila sam na što se čulo nekoliko osmijeha dok profesor nije ljuto pogledom prešao preko cijele učionice. ''Curell, što kažeš da sada izađeš van i malo prošetaš do svog oca?'' Pitao je. ''A, meni se baš ostaje ondje. Ako odem kod tate, samo ću sjediti ondje 40 minuta i dosađivati se. Zato bi bilo bolje da ostanem na vašem predavanju i ovoga puta nešto poslušam. Zar ne?'' Pitala sam. Bez ijedne riječi pogled je prebacio na svoje papire i počeo nešto upisivati. ''Harry...'' Tiho sam ga pozvala nakon čega se okrenuo ka meni. ''Idemo onda večeras van?'' Pitala sam. Lagano se nasmijao i rukom prošao kroz kosu. ''U redu.'' Tiho je odgovorio te se okrenuo prema naprijed.
~***~
''Once upon a time, a few mistakes ago, I was in your sights, you got me alone...'' Izvukla sam svoj mobitel iz đepa i prstom prešla preko zaslona na kojemu je pisalo 'Mama'. Nakratko sam zastala, a onda se ipak javila. ''Halo?'' Rekla sam. Drugu ruku stavila sam u đep svoje kožne jakne i nastavila gledati po izlozima. ''Blue, znaš li koji je danas dan? Ili, bolje rečeno, što si ovaj tjedan trebala napraviti?'' Pitala je na što sam se zbunila. ''Ne znam, podsjeti me.'' Odgovorila sam te uzdahnula. ''Psiholog, Blue.'' Rekla je izživcirano. Lagano sam se nasmijala ponovno se prisječajuči svojih laže tog dana a onda se uozbiljila. ''Ne sjećam se nikakvog psihologa.'' Rekla sam. Ušla sam u jednu od trgovina kada je prodavačica došla do mene. ''Trebate li pomoć?'' Pitala je. Maknula sam mobitel sa uha i prekrila ga uhom da mama ne čuje što razgovaramo. ''Treba mi neka haljinica, po mogučnosti crna ili plava.'' Rekla sam. Klimnula je glavom, a ja sam vratila mobitel na uho. ''Blue, slušaš li ti mene uopče?'' Pitala je. ''Da.'' Kratko sam odgovorila hodajuči za prodavačicom koja mi je krenula pokazati haljinu kakvu sam joj opisala. ''Mislim, da li se ti uopče brineš za sebe?'' Pitala je na što sam se nasmijala. ''Oo, da. Itekako se brinem za sebe. Znaš, upravo si kupujem novu haljinu jer večeras idem van.'' Odgovorila sam nestrpljivo čekajuči njenu reakciju. ''Van? Sa kime?'' Pitala je. ''Sa Stylesom.'' Odgovorila sam. Nakon kratke šutnje, ponovno sam čula njen glas. ''A, da? Od kada se ti družiš sa njime?'' Pitala je. Slegnula sam ramenima i uzdahnula. Taman kada sam htjela nešto odgovoriti, prodavačica mi je pokazala kratku crnu haljinu sa plavim remenom. ''Čujemo se mama, ne mogu sada razgovarati.'' Rekla sam te prije nego što je išta uspjela reči, poklopila. ''Mislim da bi vam savršeno pristajala.'' Rekla je prodavačica te se lagano nasmijala. Uzela sam haljinu iz njene ruke te ju prislonila na sebe gledajuči se u ogledalo. ''Ajme, savršena je.'' Tiho sam rekla. ''Amm, kupujem.'' Nadodala sam. Pružila sam haljinu natrag prodavačici te za njom krenula do blagajne.
~***~
''Zakopčaj taj zadnji gumb.'' Rekla sam Harryu te mu prišla zakopčati gumb jer sam pretpostavljala da on neće. ''A, da ti obučeš nešto preko te haljne?'' Pitao je te se nasmijao. Nakratko sam ga pogledala, a onda lupila rukom o rame. ''Da se preskineš iz tih crnih traperica?'' Pitala sam. Bez obaziranja na moje riječi, nastavio me odmjeravati. ''Štikle su ti previsoke, kako ćeš hodati u njima?'' Pitao je. Zakolutala sam očima te i ja odlučila ne odgovoriti njemu kako on meni ne odgovara. ''Imaš previše prstena. Što će ti?'' Pitala sam te rukom pokazala prema njegovoj ruci nakon čega se on počeo smijati. ''Hoćemo mi ikada krenuti, ljubomorna?'' Pitao je. Raširila sam oči i zbunejno ga pogledala. ''Ja? Ljubomorna? Zašto?'' Pitala sam pokušavajuči se ne odati. Bila sam sigurna ako takav dođe u klub da će sve padati na nejga, a to nije bilo u mojemu planu. Slegnuo je ramenima te mi prišao jedan korak i zagrlio oko struka. ''Hm. Mislim da ti to najbolje znaš.'' Odgovorio je. ''A, i ne razumijem zašto si uopče ljubomorna kada znaš da ja ne gledam ostale djevojke.'' Nadodao je. Zagrizla sam usnu i lagano se nasmijala. ''A, ne?'' Pitala sam. Klimnuo je glavom i poljubio me u čelo. ''Ne kada imam tebe.'' Tiho mi je šapnuo na uho.
A/N
Nastavak sam postavila danas, malo je duži od prethodnoh, a sljedeči ću postaviti vjerojatno sutra ako ću stignuti napisati. Potruditi ću se da napišem.
Hm. Htjela sam pitati ima li netko među vama tko zna raditi trailere? Treba mi hitno.
Komajte, votajte<33
