Raširila sam oči u čudu. On mene misli poljubiti? Nema šanse! Rukama me porimio za ramena i lagano naslonio na zid gdje sam mogla osjetiti hladne pločice na svojim leđima. ''Zar ćemo opet ispočetka? Harry, zar nisi shvatio da ja...'' Ljuto sam govorila dok me nije prekinuorek. Stavio je svoj prst na moje usne i dovršio moju rečenicu. ''Imaš dečka, znam.'' Rekao je. Malo sam se pomakla u stranu, no nikuda dalje nisam mogla otiči. Bila sam 'zarobljena' između njegove dvije ruke. ''Makni se.'' Ljuto sam rekla iako sam znala da me neće poslušati. Ono što je namjerio učiniti, ja nisam mogla zaustaviti. Nikako. ''Zašto ne odeš poljubiti Marie?'' Pitala sam ga. Nasmijao se i nakratko pogledao u stranu. Progutala sam slinu prisjetivši se što sam malo prije rekla. Kvragu. ''Ljubomorna?'' Pitao me. Isti tren sam odmahla glavom i nasmijala se. ''Ja? Nikada.'' Odgovorila sam. Uostalom, zašto bih ja bila ljubomorna? Ja nemam nikakve veze sa njim! ''Sigurna si?'' Pitao me. Pogledao je u moje usme i nasmijao se. ''Da se nisi usudio polj...'' Bilo je prekasno da završim rečenicu. Njegove usne su već bile na mojima i poljubio me. Nisam niti bila svjesna što se dogodilo. Nakon nekoliko ternutaka sam se odmaknula od njega i rukom prešla preko svojim usana. ''Idiote!'' Viknula sam. Otvorila sam vodu u lavabou i nagnula se da vodom obrišem usne. Gadila mi se pomisao da me je prije svega nekoliko sekundi Harry poljubio. ''Uzvratila si.'' Ležerno je rekao. Pljunula sam vodu u lavabo i podigla glavu prema njemu. ''Ma, o čemu ti to?'' Pitala sam. Bila sam iznervirana i živčana. Jedva sam čekala doći kući i odmoriti se od svega. ''Blue...'' Prekinula sam ga. ''Slušaj me Harry, ovo se nije dogodilo. Da ti slučajno nebi palo na pamet pričati okolo o tome.'' Rekla sam i zaprijetila prstom. Uzela sam torbicu i krenula van kada sam se još jednom okrenula prema njemu. ''Pripazi u buduće sa kime imaš posla.'' Rekla sam i prije nego što je išta uspio reći, izašla van. Brzim hodom krenula sam prema izlazu iz fakulteta prije nego što zvoni pa se cijeli hodnici ispune studentima.
~***~
Sjedila sam na stolici u kuhinji i pokušavala riješiti zadatak iz matematike koji mi nikako nije išao. Bilo je čudno to što ja nešto pokušavam vezano za fakultet, no morala sam. Mama je sjedila pored mene i svakih nekoliko minuta provjeravala što radim. ''Blue, jesi li?'' Pitala me već iznervirano. Ležerno sam odmahnula glavom i penkalom nastavila lupkati po papiru radeči točkice. ''Već gotovo dva sata rješavaš to.'' Rekla je i uzdahnula. Nisam obračala pažnju na nju, samo sam šutjela. Podigla sam glavu kada sam čula nečije korake. Spremačica. Nosila je vrečicu sa namirnicama i stavila ju na šank. ''Julia, kupila si sve za večeras?'' Pitala ju je mama na što je ona klimnula glavom. ''Jesam.'' Odgovorila je. Zbunjeno sam gledala njihov razgovor ne znajuči o čemu pričaju. ''Želim da večeras obitelj Styles uživa u večeri.'' Rekla je ponosno mama i nasmijala se. Podigla sam jednu obrvu i pogledala ju. ''Obitelj Styles?'' Pitala sam. Ono što sam najmanje željela je za stolom imati Harrya koji me danas poljubio na silu, ili nekoga iz njegove obitelji. ''Da, Blue. Večeras ćeš imati priliku bolje se upoznati sa... Kako se ono zove?'' Pitala je. Uzdahnula sam i pogledala u već išarani papir. ''Blue, slušaš li ti mene?'' Pitala je mama rukom mi mašući ispred očiju. Klimnula sam glavom. ''Da mama, da.'' Rekla sam i zakolutala očima. ''Obuci neku haljinu večeras, dotjeraj se.'' Rekla je. Podigla sam glavu i zbunjeno ju pogledala. ''Blue, ne gledj me tako. Samo napravi kako sam ti rekla.'' Nadodala je iznervirano. Ustala je sa stolice i uzela svoje novine koje je čitala. Uzdahnula sam i iznervirano rukom prošla kroz kosu. Pogledala sam spremačicu koja je već počela spremati večeru. ''Julia?'' Pozvala sam ju. Pogledala me i klimnula glavom. Nisam bila sigurna zove li se tako, nisam ju nikada zvala imenom. Ali, pošto se okrenula, to joj je ime. ''Kada dolaze?'' Pitala sam. Pogledala je na sat i malo razmislila, a onda ponovno pogled vratila na mene. ''Za sat vremena.'' Odgovorila je. Ustala sam sa stolice i krenula u svoju sobu obući se. Bila sam pomalo ljuta na svoju mamu koja mi nije rekla da nam dolaze gosti. Još pogotovo zato što i ona i tata znaju da se ne želim družiti sa Harryem. Stala sam pred svoj ormar gledajuči sve haljine unutra. Bilo je teško odlučiti se koju ću obući, bilo ih je zaista mnogo. No, bila sam sigurna da mora biti crne boje. U rukama mi se brzo našla krača, uska, crna haljina. Prislonila sam ju uz sebe i pogledala se u ogledalo. Bila je savršena. Skinula sam odječu sa sebe i ostala u Victoria's secret grudnjaku i gačicama. Otkopčala sam patent na haljini i obukla ju. Ponovno sam se pogledala u ogledalo ovaj put popravljajuči haljinu. Otišla sam u kupaonu po šminku. Uzela sam maskaru i počela ju stavljati dok su mi se po glavi vrtjelo milijun pitanja kao 'Zašto se ja uređujem uopče?' ili 'Zašto sam ja OVDJE?'. Jednostavno, sada sam mogla otiči kod Liama i izbječi ovu večeru. No, nešto u meni je govorilo da ipak ostanem. Da budem na toj večeri i da poslušam mamu. ''Blue! Gdje si?'' Čula sam mamin glas iz moje sobe. Izletila sam iz kupaone i pogledala mamu koja je imala dužu crvenu haljinu. Njen crveni ruž dominirao je njenim licem. Oh, grozno. ''Vidim da si se uredila.'' Rekla je i prišla mi nekoliko koraka te uzela jedan moj pramen kose i stavila ga iza. ''A, da možda napraviš punđu? Pozvat ć...'' Prekinula sam ju. Jedna, od mnogih stvari koje mi se nisu sviđale, bile su definitivno punđe. Skupljena kosa na glavi koja je izgledala kao ptičje gnijezdo. Brr. ''Ne, nećeš pozvati nikoga da mi napravi punđu.'' Rekla sam. Klimnula je glavom i uzdahnula. ''Dobro.'' Kratko je rekla i okrenula se na peti da izađe van iz sobe. ''A, da možda uviješ kosu?'' Pitala je. Zakolutala sam očima i pogledala ju. ''Dobro, dobro.'' Rekla sam i klimnula glavom. Uvijena kosa - to je već prolazilo kod mene iako sam najviše voljela svoju kosu onakva kakva jest. Mama je izašla van iz sobe, a ja sam otišla do noćnog ormariča gdje mi je bio figaro. Uključia sam ga u struju i počela radili lagane lokne. Bacila sam pogled na mobitel koji je zavibrirao. Poruka. Rukom sam dohvatila mobitel i prstom prešla preko zaslona. Kliknula sam na poruku. ''Večeras se vidimo... xx'' Zbunjeno sam gledala u poruku razmišljajuči tko je to. Harry? Možda? ''Auu..'' Tiho sam rekla kada sam se opekla na figaro. Čulo se zvono na vratima. Vjerojatno su stigli. Isključila sam figaro, popravila kosu i pogledala se u ogledalo. Obula sam svoje crne, lakirane štikle i izašla iz sobe. Stepenicama sam krenula dolje i zamijetila Harryev pogled na sebi. A, da sam ja ipak ostala gore? ''Idemo u blagavaonicu.'' Rekla je moja mama i rukom pokazala da krenu ispred nje. ''Ponašaj se pristojno.'' Šapnula mi je mama. Klimnula sam glavom i nasmijala se. ''Ja sam uvijek pristojna.'' Rekla sam. Prošla je pored mene i ušla u blagavaonicu, a ja za njom. Harry, njegovi roditelji, kao i moj tata već su sjedili za stolom i pričali. ''Harry, upoznao si već moju kćer, Blue?'' Pitao je tata. Uzdahnula sam i ostala šutjeti. Ova tema mi je bila skroz nebitna. ''Vidio sam je nekoliko puta, na fakultetu.'' Odgovorio je Harry i nasmijao se. ''Čistila mi je ranu onaj dan.'' Nadodao je i pogledao me. ''Kada smo već kod toga, što ti je doktor rekao vezano za pluča?'' Ponovno je pitao tata. Pluča? Ha? O čemu oni? ''Nekoliko tjedana moram paziti što radim, no sve je u redu.'' Odgovorio je. Podigla sam jednu obrvu slušajuči njihov razgovor. Ništa mi nije bilo jasno. Pogledala sam u svoje duge nokte koji su imali tamno crveni lak još od prošlog tjedna. Trebala bih ga promijeniti. ''Harry je izvrstan spisatelj pjesama.'' Čula sam nečiji glas koji me automatski 'probudio' iz mog razmišljanja. Harryeva mama upravo je hvalila svog sinčića. Znači, on napisao onu pjesmu? Odlučila sam ipak slušati njihov razgovor. ''Stvarno?'' Pitala je moja mama zadivljeno. ''Nisam... Napišem ponekad neku pjesmu kada dobijem inspiraciju.'' Rekao je i pogledao u mene. Spustila sam pogled ponovno na svoje nokte praveči se da me ova tema ne zanima. ''Koja je zadnja pjesma koju si napisao?'' Pitala je moja mama. Nestrpljivo sam čekala njegov odgovor dok sam grizla usnu. ''Right now.'' Odogovrio je, napokon. Podigla sam glavu i progutala slinu. On? On je to napisao? To nema smisla! ''O, to je za neku djevojku?'' Ponovno je moja mama ispitivala. Pogledao je u pod i nasmijao se. ''Da.'' Kratko je odgovorio. ''No, možemo li promijeniti temu?'' Pitao je na što su svi klimnuli glavom. Julia je donjela večeru i postavila ju na stol. Na tanjuru mogla sam primjetiti nešto najodvratnije na svijetu. ''Blue, zašto ne jedeš?'' Pitala me mama. Podigla sam glavu i ljuto pogledala u Juliu. ''Koji ti je vrag? Želiš li me otrovat?'' Pitala sam. Prestrašeno je stajala i pokušavala nešto reći, no nije. ''Ja sam alergična na svinjetinu, no ti mi ju uporno guraš.'' Nadodala sam. Mama me lupila nogom o nogu i ljuto me pogledala. ''Smiri se.'' Tiho je rekla. Uzdahnula sam i okrenula se prema stolu gdje sam dobila nekoliko zbunjenih pogleda. ''Ja idem u svoju sobu. Izgubila sam tek.'' Rekla sam i nasmijala se te ustala sa stolice. Još jednom sam pogledala Juliu, a onda stepenicama otišla do svoje sobe. Zalupila sam vratima i naslonila se na njih. Na licu mi se izvio osmijeh. ''Imam jednu malu osvetu zbog onoga jutros, Harry...'' Tiho sam rekla i nasmijala se
