Na trenutak nisam mogla prepoznati poznati glas, no kada sam se okrenula vidjela sam crvenokosu djevojku te nakratko zažalila što sam se uopće okretala. Pokušala sam samo uzdahnuti i maknuti se od nje, no ne moguće. "Ideš negdje?" Glavom je pokazala prema haljini u mojoj ruci. Smišljala sam mnoge ideje što da joj kažem. Možda da se udajem pa mi treba haljina za djevojačku večer ili slično. Ali ipak sam se odlučla reči istinu. "Zapravo da, Harry i ja idemo u Pariz." Odgovorila sam sa osmijehom na što je ona podignula obrvu. I da, kada malo bolje razmislim, treba mi haljina i za djevojačku večer od Haley koja se bliži. Da, totalno sam zaboravila na to. "Verujem da će te se onda lijepo zabaviti ondje." Još jednom me pogledala, a kada su došle cure, odmaknula se te krenula razgledavati haljine. I začudila sam se, da. Zapitala sam se da li je ovo neka njena igra i da mi je upravo dala do znanja da se trebam paziti, ali pokušala sam odmaknuti misli u stranu i pokušati ne obazirati na nju.
~***~
Još te večeri, kada sam došla doma, krenula sam pakirati svoje stvari u kofer. Harry je sjedio na krevetu jeduči jabuku te se koji puta nasmijao mojoj nespretnošću. "Što gledaš, Harry? Ja sam svoj kofer spremila, tvoj je još ostao." Rekla sam. Uzela sam dva đempera s kreveta te i njih stavila unutra. "Ti ćeš mi." Podigla sam glavu ka njemu te podigla obrve. "Nema šanse, dođi mi pomoći." U trenutku se našao klečući do mene te mi ostavio poljubac na obrazu. Uzeo je nekoliko majica sa kreveta te krenuo spremati ih. "Vidjela sam Lisu danas." Promrmljala sam te zadobila njegovu potpunu pažnju. "Nešto se dogodilo? Rekla ti je nešto?" Pitao je na što sam odmahnula glavom. "Ne, samo da vjeruje da će nam biti lijepo ondje, ne znam, tako nešto." Slegnula sam ramenima. "Ne slušaj glupaču. A uostalom, da, govorila je istinu. Biti će nam više nego lijepo." Okrenuo me prema sebi te spojio naše usne gurajući me na kofer. Nasmijala sam se u poljubcu te se odmaknula od njega ispravljajući se. "Ništa od toga, spremaj se." Otpuhnuo je ustajući se te otišao do ormara i krenuo vaditi svoje majce. "Dobro, ali gledaj, biti ćemo u Parizu. Hej, Pariz, ondje ćeš moratu popustiti."
~Sljedeči dan~
"B, budi se, ljubavi. Lu? Hajde, zakasniti ćemo. Znaš i sama koliko ti treba da se spremiš. Avion neće čekati samo nas, neće nas pustiti, Blue." Okrenula sam se na drugu stranu trljajući oči i uzdahnula. "Koliko je sati?" Osjećaj kao da sam spavala niti punih sat vremena se miješao sa stvarnošću i kad je Harry kratko rekao '6' ustala sam s kreveta i krenula prema wcu usput uzimajući robu. Let je za svega sat i pol, a ja sam još uvijek u spavačici. "Nadam se da si skuhao kavu i pripremio doručak. Koferi su u hodniku, ha? I moja torbica je ondje?" Vikala sam oblačeći se. "Da, sve je spremno." Harry je došao do vrata i pogledao u mene smješkajući se. "Što gledaš?" Upitala sam shvativši koliko zapravo dugo gleda u mene te se okrenula prema njemu. "Lijepa si." Nasmijala sam se poljubivši ga, a onda se progurala pored njega i izašla iz sobe ulazeči u kuhinju. Miris tople kave se širio kuhinjom, ali čim sam popila gutljaj, pljunula sam ju u sudoper i pozdravila se sa jutarnjom kavom. "Harry, fuj, ovo je odvratno." Napravila sam zgroženu facu i bez doručka uzela torbicu i zadnji put se pogledala u ogledalo. "Ne zna svatko dobro raditi kavu kao Blue Curell." Sarkastično se nasmije, a onda otključa vrata i rukon pokaže da izađem van.
~***~
Gužva, dugi redovi, čekanje... Stajali smo jedan pored drugoga u čekaoni i čekali da pozovu za naš let. "London - Pariz, ukrcavanje!" Razgalas se pročuo aeodromom i odmah smo krenuli ka ulazu za avion. Harry je predao obje karte, nakon čega ih je žena ondje pregledala, i ušli smo unutra. "Koja sjedala?" Upitala sam pokušavši vidjeti negdje prazno mjesto. Sve je bilo popunjeno skoro iako smo se požurili da uđemo među prvima i izbjegnemo to traženje sjedala i guranje. "22 i 23." Prstom je pokazao ka dvima sjedalima ispred nas te smo odmah otišlu ondje i sjeli pored prozora. Treće mjesto još nije bili popunjeno i nadala sam se da će i ostati tako. "Imam ideju." Rekao je Harry na što sam se okrenula prema njemu i podigla obrvu. "Ako nam se svidi ondje, ostanimo duže. Zaboravimo obaveze i London i ostanimo u Parizu, samo nas dvoje."
A/N
Ajme ljudi, nakon dva mjeseca. Žao mi je, JAKO. Škola me zaista ubija i jedva čekam ljeto, ovo je užasno. I sljedeći nastavak neće biti uskoro, hh. Ali eto, nadam se da nećete prestati čitati zbig toga? Volim vas❤❤❤
