Bad Boy's Protection (protector #1)

Uzdahnula sam kad sam čula štikle u hodniku srednje škole. Samo nekoliko devojaka je nosilo štikle i nadala sam se da, ona koja dolazi, ne pripada Belli Jones. Nisam raspoložena da je vidim danas, ili bilo kad.

"Poppy," poznat ženski glas je rekao, stav je odavao osobu. Štikle su pripadale Belli.

Ignorisala sam je i nastavila da gledam u ormarić, pokušavajući da nadjem nešto da me omete. Ne mogu da ostanem pored oramarića zauvek, ali sam znala da nikad neću moći da odšetam od Belle, bez obzira koliko je pokvarena. Ako odšetam samo ću pogoršati stvari.

"Ne možeš ozbiljno da me ignorišeš," Bella je rekla. "Ili samo tražiš nekoga da tužakaš?"

"Ovo se ne dešava," rekla sam kroz stisnute zube, zadržavajući pogled na ormariću. Brzo sam pogledala na telefon, srećna što ima još 2 minuta do kraja odmora. Onda, mogu napokon da pobegnem od nje.

"Naravno da ne," Bella je rekla sarkastično. "Ti očigledno samo tražiš pažnju."

"Zašto bih to radila?" Pitala sam i okrenula se prema nju.

"Jer nisi ja," Bella je rekla sa osmehom. Njene dve prijateljice, Lisa i Loni su se takodje nasmejale, iako nisu imale pojma o čemu Bella i ja pričamo. Niko nije znao i volela bih da tako ostane. Svi bi verovatno imali istu reakciju kao Bella i rekli da sam samo tražila pažnju.

Zarežala sam. "Veruj mi. Nikad ne bih htela da budem ti." Rekla sam tiho nadajući se da me neće čuti.

Očigledno, ima neki super sluh jer je mogla da me čuje. "Zašto? Jesi zadovoljna svojim 'savršenstvom'?" Stavila je vazdušne navodnike i samo sam stisnula zube. "Spusti se, Poppy. Nisi savršena, niti ćeš ikad biti."

"Znam da nisam savršena," rekla sam. "Samo me ostavi, Bella. Nisam raspoložena za svadju."

Odjednom, uzdanula je dramatično, što me je nateralo da skupim obrve. "Kako se usudjuješ?!"

"Šta?" Pitala sam, zbunjena.

Još me više zbunilo to što je pozvala našu dragu direktorku, gospodju Goth. "Šta je bilo, Bella?"

Bella je pokazala na mene. "Pozvala me je imenom koje je zabranjeno u školi!" Njene prijateljice su klimnule glavom.

"Šta?!!" Pitala sam šokirano. "Ja-"

"Gospođice McCormick, psovanje je zabranjeno u školi," gospođa Goth je rekla ozbiljno.

"Ali ja-" počela sam ali sam se zaustavila kada je gospođa Goth digla ruku.

"Kazna posle škole," gospođa Goth je rekla, vadeći papir i olovku. Napisala je nešto i dala mi je. "Daj ovo kada odeš na kaznenu nastavu."

Raširila sam oči. Nikad nisam bila na kaznenu nastavu. "Kazna!? Ali ja-"

Gospođa Goth je protresla glavom neslušajući šta imam da kažem i otišla je.

Bella se nasmejala zadovoljno. "Zabavi se na kazni," rekla je pre nego što je zabacila plavu kosu i otišla uz pratnju njenih prijateljica. Bella me je ostavila sa otvorenim ustima. Nisam mogla da verujem da je to uradila. U stvari, jesam. Od kada se incidednt dogodio, mrzi me iz dna duše iako nije moja krivica. Nije htela da čuje moju stranu priče. Umesto toga, izabrala je da me mrzi i okrene celu školu protiv mene.

Zvono koje je označavalo kraj odmora je zazvonilo. Zarežala sam i uzela knjigu iz astronimije pre nego što sam zatvorila ormarić. Mama neće biti srećna kada čuje za kaznu, iako ja nisam uradila ništa loše. Ne mogu da razumem zašto svi veruju Belli, a ne meni.

Polako sam hodala prema učionici i odmah sela na kraju učionice. Obično bih sedela u prvim klupama na mom omiljenom času, ali konstantno čujem kako me ogovaraju. Sedenje nazad nije to sprečilo, ali bar sada mogu da vidim ko ogovara.