Bad Boy's Protection (protector #1)

Poglavlje 25

Grayson

Bio sam neverovatno zbunjen kada Poppy nije bila na parkingu. Ponudio sam da je odvezem i ona je rekla da će me čekati na parkingu. Ne kapiram.

Umesto da se pitam gde je otišla, napisao sam joj poruku. Nadam se da se nije odvezla s nekim drugim. Postajemo prilično bliski ponovo i ne želim da to izgubim.

Posle minut ili više, odgovorila je. Pročitao sam poruku, na početku ljut jer je njen tata pokupio, ali onda sam je ponovo pročitao. Nešto se desilo. Ona nikad ne koristi dugačke rečenice kada se dopisujemo i retko kada piše ovako. Kaže da je mrzi da piše, tako da zašto piše ovako?

Ponovo i ponovo sam pročitao dok nisam shvatio nešto. Prvo slovo svake reči je napisano velikim slovom osim slova 'I'. Onda sam pogledao u sva početna slova. P. O. M. O. Ć.

.....Pomoć. Sranje! Poppy je u nevolji! Mora da je Dedrick! Znao je da je Poppy moja slaba tačka i sada, sada se sveti. Moram da saznam gde su, ali to je skoro nemoguće. Mora da su se sakrili negde i samo ljudi koji bi to znali su Dedrick, Devon, Adam, Jace i verovatno Bella.

Čekaj. Bella. Male su šanse, ali ću rizikovati.

Ušao sam u auto i odvezao se do Belline kuči. Srećom, njena kuća je bila dva minuta od moje. Da nisam znao gde živi, ne bih znao šta da radim.

Izašao sam iz auta i kucao na Bellina vrata bez prestanka dok njena mama nije otvorila. "Mogu li da ti pomognem?" Pitala je. Srećom, Bellina mama me ne zna. Da me zna, verovatno bi znala samo loše stvari i zatvorila vrata.

"Mogu li da razgovaram sa Bellom?" Pitao sam.

Dala mi je skeptičan pogled pre nego što je pozvala Bellu. Bella se pojavila na vratima, izgledajući šokirano što me vidi. "Šta radiš ovde?" Pitala me. Nije bilo iz mržnje. Više radoznalosti.

"Treba mi tvoja pomoć," rekao sam. "Vezano je za Poppy."

Bella me gledala na kratko pre nego što se okrenula ka kući. "Mama?! Izlazim na kratko!" Njena mama je odgovorila sa jednostavnim 'okej' pre nego što je Bella zakoračala napolju i zatvorila vrata. "Šta s njom? Da li je dobro?"

"Mislim da je u nevolji," rekao sam. "I da su Dedrick i Devon umešani."

"I zašto ti treba moja pomoć?" Bella je pitala.

"Pretpostavljam da imaju neko skrovište," rekao sam. "I pretpostavljam da ti znaš gde je to." Bella nije odgovorila, ali je izgledala kao da zna nešto. "Molim te. Ne želim da povrede Poppy."

Bella je izdahnula. "Dobro. Pokazaću ti gde je."

Hvala ti," rekao sam. Ispratio sam je do auta i ušli smo. Bella mi je davala uputsva do skrovišta. Kada smo stigli, znao sam da je Devon sigurno tamo. Auto mu je parkirano pored šume.

"Idem i ja," Bella je izjavila.

"Ako je Poppy ovde, šta će Devon misliti ako te vidi kako mi pomažeš?" Pitao sam.

"Kao da me briga," Bella je rekla što me je malo šokiralo. Ali je nisam zapitkivao. "Gledaj, znam ovo mesto napamet. Znajući njih, drže je u maloj sobi. Mogu lagano da nas uvedem kroz prozor. Ako ideš na glavni ulaz, biće tamo u sobi. Možeš da ih ometeš dok je uzmem Poppy i odvedem je."

"I kako ću znati kada si je uzela?" Pitao sam.

"Znaćeš," Bella je rekla pre nego što je pošla putićem kroz šumu. Pratio sam je i minut kasnije, stali smo ispred male drvene kućice. "Devonov tata je sagradio ovo pre oko godinu dana. Njegovo je. Čekaj nekoliko sekunde pre nego što udješ unutra." Brzo je otrčala sa druge strane kuće.