Bad Boy's Protection (protector #1)

Poglavlje 4

"Poppy?"

Oh, u nevolji sam. Tony je morao da udje u isti kafić kada sam ja trebala da budem u školu. Od svih kafića u Floridi...

"Hej, Tony," rekla sam nervozno kada je prišao do stola gde smo Grayson i ja sedeli. "Šta radiš ovde?"

"Mogu da pitam istu stvar," Tony je rekao. "Zar ne treba da si u školi?"

Uzdahnula sam. "Da, ali mi mama ne da da ostanem kući, a imam ovu ogromnu glavobolju i Bella me je mučila ponovo i samo sam se osetila stvarno stresiranom.

"Pa si odlučila da pobegneš iz škole?" Tony je pitao.

"Izvini," promumlala sam.

"Za šta se izvinjavaš?" Tony je pitao. "I ja sam pobegao iz škole kada se nisam osetio dobro. Pored toga, znam kakva Bella može da bude."

Klimnula sam glavom slažući se kompletno. Bella je naporna osoba još od nesreće. "Nećeš reći mami i tati, je l' da?"

Tony je protresao glavom. "Učiniću ti još jednu uslugu i pozvati školu da im kažem da si bolesna. Nema na čemu. Samo ne upadaj u nevolje," otišao je do kase da naruči.

"Srećna si," Grayson je rekao. "Da me je moj stariji brat video ovde, verovatno bi me naterao da odem u školu."

"Stariji brat?" Pitala sam.

Grayson je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Da. On ima dvadeset i jednu. Uvek me ponižava."

"Znam taj osećaj," rekla sam. "Moja mama je takva."

"I moj tata," Grayson je dodao. Uzdahnuo je i protresao glavom. "Trebali bi da krenemo. Škola je uskoro gotova."

Klimnula sam pre nego što sam proverila vreme na telefonu. U školi, sada bi bio odmor izmedju časova. Savršeno. "Samo ću napisati mami da me ti voziš kuči posle škole," rekla sam dok sam pisala poruku na telefonu. "Gotovo."

"Idemo onda," Grayson je rekao.

Pozdravila sam se sa Tonyem, koji je sada sedeo za stolom, pre nego što sam pratila Graysona do auta. Vožnja je bila tiha pre nego što je Grayson progovorio. "Pa," odjednom je rekao. "Tvoj brat zna za nesreću koja se desila sa tobom i Bellom?"

"Da," rekla sam. "On je nekako bio tu kada se to desilo. On je jedini koji me podržava u svemu toma. Moj tata je obično zauzet poslom i moja mama mi kaže da prebolim to. Ona očigledno ne zna koliko je to uticalo na mene.

"Hoćeš li mi ikad reći šta se desilo?" Grayson je pitao.

Razmislila sam malo. Iako je Grayson loš momak škole, izgleda kao da brine zbog onog što se desilo. I bilo je lepo imati prijatelja jer nisam imala nijednog posle nesreće. "Verovatno," rekla sam. "Samo mrzim da pričam o tome. Ili razmišljam o tome."

"Možeš li barem da nagovestiš o čemu se radi?" Grayson je pitao. Zvučao je iskreno zabrinuti za ono što mi se desilo.

Uzdahnula sam. "Može da se kaže da ono što se desilo ne uključuje baš Bellu. Ona je samo ljuta jer me krivi za ono što se desilo. Ali ona nije ni bila tamo kada se to desilo."

"Sve u svemu, krivi te bez razloga?" Grayson je pitao.

Klimnula sam. "Da. I čak joj nisam ni uništila život. Ona samo uzima..." zastavila sam se pre nego što sam rekla Benovu stranu. Ne mogu da pričam o ovome više. Sećanja mi se već vraćaju, pogoršavajući moju glavobolju. Počela sam da trljam čelo, pokušavajući da oteram sećanja. Nisu htela da odu.

"Šta je bilo?" Grayson je saosećajno pitao.

"Ništa," promumlala sam.

Grayson nije više ništa pitao do kraja vožnje. Umesto da odemo kući ili u školi, Grayson me je pitao da li hoću da odem kod njega kući jer škola još nije gotova. Nije mi smetalo. Glavobolja mi se vratila i stvarno mi je trebalo mesto da se opustim.