Bad Boy's Protection (protector #1)

Poglavlje 22

Grayson

Osećam se tako glupo. Poppy je bila umalo silovana sinoć i da Bella nije videla, ko zna šta bi se desilo? I osećam se krivim. Raskinuo sam sa Poppy da bih je zaštitio, ali sada shvatam da je najbolje zaštita ako sam pored nje. Da smo još bili zajedno sinoć, ne bih dopustio da Poppy bude sama, tako da je moja greška. Pokušavao sam da je zaštitim od Dedricka ali njena prava pretnja je Ben.

"Grayson," mama je rekla. Naša porodica je imala ranu večeru zajedno, nešto što nisam hteo. Mama i Ginny su još u našoj kući, iako je prošlo nedelju dana. "Jedva si pipnuo hranu. Da li si u redu?"

"Zašto bi tebe bilo briga?" Pitao sam. "Otišla si, sećaš se?"

"Grayson," tata se brecao.

Mama je uzdahnula. "Razumem da si ljut....."

"Ljut?" Ponovio sam. "Biti ljut je blaga reč. Veoma blaga."

Telefon u kuhinji je zazvonio, dajući tati izgovor da ustane sa stola i promumla nešto o tome kako sam derište.

"Halo?" Tata se javio iz kuhinje. "Oh, ćao Gene. Kako ste?......Da, moramo da imamo jednu uskoro.....Grayson? Želiš da pričaš s njim?..........U redu." Tata se  vratio u trpezariju i dao mi telefon. "Gene McCormick želi da priča s tobom."

Poppyin tata? Šta hoće? "Halo?"

"Grayson, nadam se da mozeš da nam pomogneš," Gene je rekla. "Radi se o Poppy."

"Šta s njom?" Pitao sam.

"Od kada se vratila kući sinoć, ponaša se drugačije," Gene je objasnio. "I zabrinuti smo za nju." Poppy nije rekla roditeljima šta se desilo. Mora da je bilo gore nego što sam mislio ako nije htela da priča o tome. "Znam da vas dvoje niste više zajedno, ali ti si zadnja osoba koja može da joj pomogne. Možeš li da svratiš?"

"Da," rekao sam. "Dolazim ubrzo." Obojica smo prekinuli i ustao sam sa stola.

"Gde ideš?" Tata je pitao.

"Napolje," odgovorio sam, odlazeći pre nego što su mogli da me zaustave. Neću da napustim Poppy kada sam jok potreban. Ne ponovo.

Došao sam do njene kuće i pokucao na vrata. Njenim roditeljima je laknulo kada su me videli. "U sobi je celog dana," Gene je rekao. "Nije ništa jela i odbija da razgovara sa nama."

"Pokušaću da pričam s njom," rekao sam.

"Hvala ti," Gene je rekao. "Ona je u svojoj sobi."

Klimnuo sam i popeo se uz stepenice.
Nisam znao koja je Poppyina soba, ali srećom, čuo sam film koji dolazi iz, sobe najbliže stepeništu.

Pokucao sam na vrata i čuo kako je pauzirala film. Ubrzo, vrata su se polako otvorila. "Šta radiš ovde?" Pitala me je tiho.

"Došao sam da razgovaramo," odgovorio sam. "Tvoji roditelji su me zvali, zabrinuti su za tebe. Pa, nisi im rekla šta se desilo?"

"Ne mogu da pričam o tome," Poppy je promumlala. "Ne želim da pričam o tome."

"Možeš li bar sa mnom da pričaš?" Pitao sam.

"Upravo sam rekla da ne želim da pričam o tome," Poppy je rekla. "Ne želim da pričam o tome koliko sam bila uplašena ili koliko me je povredio," obrisala je suzu i protresla glavom. "Dobro sam."

"Nisi dobro," prigovorio sam. "Moraš da pričaš o tome."

"S kim?" Poppy je "Sa bivšim koji mi je slomio srce?"

"Ne," rekao sam. "Sa bivšim koje te je spasio od silovanja? Sa bivšim koji te je dovezao ovde da se uveri da si dobro? Sa bivšim kome takodje treba neko da priča s njim? Sa nekim ko ga stvarno razume."