Bad Boy's Protection (protector #1)

Poglavlje 3

Iako sam otišla u krevet rano sinoć, probudila sam se sa glavoboljom. Mama me nije pustila da ostanem kući. Rekla mi je da propušteni dan u školi zbog glavobolje može da donese ozbiljne posledice. Po mom mišljenju, preuveličava. Mogu lako da nadoknadim ako ostanem kući jedan dan. Ali nije htela da čuje šta imam da kažem. Tako da sam morala da izdržim i odem u školu.

Do ručka, glavobolja mi se pogoršala, naročito zato što sam sela iza Belle i njene prijateljice koje nisu prestale da pričaju.

Dok sam ostavljala knjige u ormarić, šest čoveka su odlučila da me muče. Uvek sam odlučivala da budem mirna, nadajući se da ću im dosaditi i da će nastaviti dalje. To nije nikad slučaj.

"Kako je bila kazna juče?" Devon je pitao.

Nisam odgovorila. Nisam raspoložena da me muče. Imati ovakvu glavobolju će me verovatno naterati da puknem, što će pokrenuti Bellinu priču kako sam joj 'uništila život'.

"Šta je bilo?" Bella je pitala lažno zabrinuto. "Maca je pojela jezik?"

"Samo nisam raspoložena za priču," promumlala sam.

"Zašto?" Devon je pitao. "Osećaš se krivom jer uništavaš Bellin život?"

Nisam mogla da se suzdržim. "Ne uništavam njen život!" Pukla sam pre nego što sam mogla da se zaustavim. Protrljala sam glavu i uzdahnula, nadajući se da nas niko ne posmatra.

"Nije čudno što te niko ne voli," Devon je rekao. "Tako si temperamentna." Bacio je kosku sa ostalima.

"Samo idite," rekla sam, zatvarajući ormarić.

"Idite?" Bella je pitala. "Očekuješ da te ostavim nakon onog što si uradila?!"

"Nisam ništa uradila!" Ponovila sam po stoti put. "Ono što se desilo nije moja krivica!" Super, moje vikanje je nateralo glavobolju da se pogorša. Nema šanse da ću se skoncentrisati na časovima.

"Poverovaću u to kada svinje polete," Bella je frknula.

"Nije me briga u šta ti veruješ," rekla sam. "Ozbiljno nisam raspoložena da me mučite. Idite maltretirajte nekog drugog."

"I šta ako ne odemo?" Devon je pitao, koračajući prema meni.

"Zažalićete," glas iza mene je hladno rekao. Okrenila sama se da vidim Graysona. Njegovo pojavljivanje uvek kada sam mučena je čudesno. Moja glavobolja se i dalje pogoršava i imati Graysona da otera Devona stvarno je čini boljom. Glavobolja nije otišla, ali mi je lakše.

Devon je odmah pogledao u Graysona. "Koliko puta moram da ti kažem da se ne mešaš?"

Grayson je stao izmedju mene i Devona. "Ne znam. Isto koliko ja tebi moram da kažem da je ostaviš."

"Bella, učini mi uslugu i idite? Ili mogu da ti prebijem dečka. Tvoj izbor."

Devon je frknuo, iako sam videla malo straha u njegovim očima. "Stvarno misliš da možeš da me prebiješ? Voleo bih da vidim kako pokušavaš."

"Da li je to izazov?" Grayson je pitao, pustio korak prema njemu.

"Hajde samo da odemo," Bella je promumlala i povukla Devona za ruku. Mora da je pomislila da će ga Grayson stvarno prebiti.

Devon je dao Graysonu oštar pogled pre nego što su njih šestoro otišli. Napokon. Ne moram više da trpim njihovo mučenje.

"Hvala," rekla sam Graysonu. "Lepo je da imam nekog ko će da mi čuva ledja."

Grayson je slegnuo ramenima i protljala sam čelo zbog iznenadnog bola. "Jesi okej?" Pitao je.

"Ne baš, ne," rekla sam iskreno. "Imam ogromnu glavobolju, ali mi mama ne da da ostanem kući. I stres iz škole, plus Bella i Devon su je pogoršali."