Bad Boy's Protection (protector #1)

Poglavlje 7

"Šta si to obukla?" Mama je pitala kada sam sišla niz stepenice. Vratila sam se iz škole pre sat vremena i odmah se presvukla u veoma udobnu odeću: svučene trenerke i velika majca. Kosa mi je u pundji.

Pogledala sam u moju odeću i skupila obrve. "Zašto?"

"Izgledaš kao da si sad ustala iz kreveta," mama mi je rekla. "Moram li da te podsetim da imamo goste danas?"

Klimnula sam. "Da, znam. Ali ne mislim da ih je briga šta sam obukla. Mislim, ja sam drugarica jednom od njih."

Mama je uzdahnula. Ona uvek hoće da prikaže porodicu u najboljem svetlu. Ne razumem zašto moramo da se obučemo lepo za Graysonovu porodicu.

"Poppy," mama je počela, ali je prekinuta kucanjem na vratima. Dobra stvar je to što neću morati da se presvlačim.

Mama je otvorila vrata, Grayson je ušao pre Greama, na svu sreću, i došao do mene. "Hej, Cvetiću," rekao je. "Dugo se nismo videli."

Digla sam obrvu. "Videli smo se u školi danas."

"Da, ali sat vremena je dugo," Grayson je rekao.

Graeme je došao do mene i Graysona sa osmehom. "Izgledaš lepo danas," rekao mi je.

Grayoson je pogledao u brata. "Šta sam ti rekao, Graeme?"

Graeme je frknuo. "Mislio si da bih stvarno poslušao svog mladjeg brata?"

Pogledala sam u Graysona, koji je gledao u mene. Znao je koliko mrzim kada Graeme flertuje sa mnom, i pokušao da zaustavi Graema. Ali on je veoma tvrdoglav.

Grayson je pogledao u brata. "Voleli bismo da ostanemo i pričamo, ali idemo da igramo igrice." Pre nego što je Graeme mogao da odgovori, Grayson je pošao prema podrumu i pratila sam ga. Grayson je znao da sam kažnjena i da ne mogu da igram igrice, pa sam znala da je koristio to kao izgovor.

"Volela bih da mogu da igram," promumlala sam. "Tako mi je dosadno otkad sam kažnjna."

Grayson je seo na kauč. "Kažnjena si juče. Kako može već da ti bude dosadno?"

"Obično provedem moje slobodno vreme igrajući igrice ili gledajući TV," rekla sam mu. "Ali sada, ne mogu."

"Zato ne treba da bežiš iz škole," Grayson je rekao šaljivo.

Prevrnula sam očima, jer je on bio taj koji me je naterao da pobegnem. Pitam se da li je Grayson upao u nevolju jer je pobegao ili njegov brat nije ništa rekao.

"Smeta ti da ja igram?" Grayson je pitao.

Protresla sam glavom. "Ne uopšte. Samo ću gledati."

Gledajući Graysona nije zabavno kao što bi bilo da sam i ja igrala, ali je bolje nego ništa. U stvari, pažljivo sam gledala kako igra u slučaju da igram protiv njega ponovo. Mogu to da koristim protiv njega.

Posle pola sata, mama nas je pozvala. Pošto na stolu u trpezariji nije mogla da doda još jedna stolica, roštilj smo jeli napolju. Pratila sam Graysona uz stepenice i do dvorišta. Odmah sam osetila meso ma roštilju. Tata apsolutno obožava roštiljanje, tako da nisam bila iznenadjena kada nam je rekao da za večeru imamo roštilj.

"Šta ste radili u podrumu?" Mama me je pitala čim smo izašli.

"Grayson je hteo da igra igrice," rekla sam. "Ali ne brini. Nisam igrala. Gledala sam ga dok igra."

"Dobro," mama je rekla. "Ne treba mi tvoja neposlušnost više." Otišla je do roštilja da pomogne tati da stavi meso u tanjir.

Uzdahnula sam i protresla glavom. Uvek se osećam kao veliko razočaranje u maminim očima. Bez obzira šta uradim, uvek radim nešto pogrešno, bilo da je to što sam bežala iz škole jer sam bila bolesna ili nošenje trenerke i velike majice kada dolaze gosti. Nikad nije zadovoljna.

"Wow," Grayson je rekao. "Tako se isto tata ponaša prema meni."

Pogledala sam na gore jer je Grayson viši od mene. "Izgleda da imamo nešto zajedničko. Oboje smo veliko razočaranje."

"Ne vidim kako si ti razočaranje," Grayson je rekao. "Jedina loša stvar koju si uradila je to što si pobegla iz škole. I veruj mi, to nije toliko loše. Radio sam gore stvari. Bio sam mnogo gori."

Uzdahnula sam još jednom jer su mi se vratila sećanja od prošlog leta. "Da, i ja sam. Od kada se to desilo, mama čini sve da bi radila pravu stvar, iako nije bila moja krivica." Pogledala sam dole. Ne razumem kako mama misli da je to moja krivica. Nisam želela to da se desi. Nisam tražila to da se desi.

"Znaš, verovatno bi te razumeo mnogo više ako znam šta se desilo," Grayson je rekao. "Znam da ne možeš da pričaš o tome, ali još čekam da mi kažeš."

"Hvala," rekla sam. "Verovatno bismo trebali da sednemo." Primetila sam kako nas svi čekaju da sednemo. I tu su samo tri slobodna mesta; jedno pored Tonya, dva sa obe strane Graema. Ja sam, naravno, sela pored brata jer nema šanse da ću da sednem pored Graema.

Nakon što je večera poslužena i mi smo počeli da jedemo, mama je odlučila da priča sa Graemom. "Pa, Graeme," mama je rekla. "Jesi na fakultetu ili u višoj školi?"

Graeme je klimnuo. "Da. Trenutno sam treća godina fakulteta. Učim da budem anesteziolog." Digla sam obrvu. Nije ni čudo što Graysonov tata ponižava Graysona tako. On je pao razred a Graeme je na fakultetu, uči da bude anesteziolog. Graeme verovatno izgleda savršeno u tatinim očima.

"Impresivno," mama je rekla. "Kako ide do sada?"

"Super," Graeme je rekao sa osmehom. "Škola je teška, ali se snalazim."

"Da samo moj drugi sin tako dobro uči u školi," Graysonov tata je tekao sa uzdahom. Zašto je morao da pomene Graysonov problem sa školom? Ne moramo da znamo o tome.

"Da, kapiram," Grayson je rekao. "Nisam savršen kao moji rođaci." Rođaci? Ima ih još? "Samo da znaš, Graeme nije savršen kao što misliš."

Prvo, mislila sam da će se njegov tata naljutiti na Graysona, ali on je samo uzdahnuo. "Grayson, sada nije vreme da pomeneš bratove veze sa tvojim prijateljicama. Svidjao im se, pa su izašli. Nema ništa loše s tim."

"Da," Graeme se složio. "Samo zato što sam imao više devojaka od tebe, ne znači da nisam savršen." To što me je iznenadilo je kako je Graeme rekao tu rečenicu. Nije pokvaren; više nevin ton. I videći izraze lica ostalih, veruju mu. Wow.

Graysonov tata se okrenuo ka mojim roditeljima. "Žao mi je zbog Graysonov ponašanja."

"Kakvog ponašanja?" Pitala sam, iako se on obraćao mojim roditeljima. "Naravno da će Grayson biti ljut na brata jer mora da izadje sa svim njegovim drugaricama."

"Poppy, ne mešaj se," mama je rekla lažno nasmejano. "Njihovi porodični problemi te se ne tiču." Tiču me se jer sam ja sledeća Graemu. Pomislila sam. Ali nisam rekla ništa. Sve što sam uradila je nastavila da jedem.

Večera je prošla u tišini. Gledala sam u Graysona koji je sedeo preko puta mene. Izgledao je tužno i ljuto. Tužan jer je ponižavan. Ljut na brata jer je uzimao njegove prijateljice od njega. Osećam se loše zbog njega.

Graysonova porodica je morala da ode čim smo večerali. Njegov tata je zahvalio roditeljima na dobrodošlicu. I Grayson je uradio nešto što me je šokiralo. Pre nego što je otišao, povukao me je u zagrljaj. Zagrlila sam ga, malo zbunjena, ali to je bilo pre nego što mi je šapnuo. "Graeme će pokušati da dobije potvrdu od tvojih roditelja da izadje s tobom. Pobrini se da ne prihvate." Posle toga je otišao, ostavljajući me šokiranu i zbunjenu. Graeme će pokušati da izadje sa mnom? Čak iako je razlika izmedju nas četri godina?

Jedna stvar je zasigurna. Neću izaći s njim.