Bad Boy's Protection (protector #1)

Poglavlje 9

Škola mi je neverovatno dosadna. Ne samo jer je moj jedini prijatelj suspendovan na nedelju dana, već jer mi je gospodin Franklin dao kaznu zbog incidenta jer je mislio da to što sam izbačena sa časa nije dovoljna kazna.

I evo me, na kazni sa većinom iz fudbalskog tima i navijačica. Nemam pojma zašto su one na kazni, ali ne želim da znam.

"Izgleda kao puna kuća ovde," gospodin Pierce je rekao jer je, ponovo, zadužen za kaznu. "Nije bilo tako već duže vreme. U slučaju da ne znate, pravila kazne su jednostavna. Nema pričanja, ni dopisivanja. Ako uhvatim nekog kako ih krši, bićete ovde sutra. Razumete?" Svi su klimnuli. "Dobro."

Nisam imala šta da radim na kazni. Završila sam sve što imam na času i nemam testove uskoro. Još više mi je dosadno zbog toga.

Sedela sam na kraju tako da sam mogla lako da vidim kako Devon bulji u mene. Nisam gledala u njega, ali mi je bilo neprijatno.

I da se pogoršaju stvari, gospodin Pierce je izjavio da ima brz sastanak u kancelariji. Mora sa ide na pet minuta, ostavljajući me sa najgorim osobama u školi.

Čim je gospodin Pierce otišao Devon je odlučio da me muči. "Pa, Poppy," rekao je. "Gde ti je obezbeđenje?"

"Grayson mi nije obezbeđenje," ispravila sam ga. "I očigledno, nije ovde."

"A zašto je tako?" Devon je pitao.

"Ne tiče te se," promumlala sam i okrenula pogled. Imam manje od sat vremena da preživim ovu kaznu. Ni ne mislim da ću preživeti.

Devon je ustao sa stolice i došao do mene, gledajući me. "Trebalo bi da brineš to što nikog nema da te brani," zapretio je. "Posle svega, svi te mrze nakon što si uništila Bellin život''.

Smučilo mi se to što svi pričaju kako sam uništila Bellin život. Nisam to uradila. Ja sam ta koja pati posle nesreće. Ja sam ta koja ima užasna sećanja.

"Nisam joj uništila život," rekla sam po milioniti put. "Zašto je ne pitaš šta se desilo?"

"Devon, sedi dole," gospodin Pierce je ušao u učionicu. "I Poppy, tvoj brat je zvao i rekao da bi trebalo da ideš kući. Opravdana ti je kazna. Čeka te na parkingu. "

Bila sam malo zbunjena zašto su me trebali kući. Ali nisam zapitkivala, već samo uzela ranac sa poda.

Izašla sam iz škole ali nisam videla bratovo auto. Mislila sam da kasni ali sam onda primetila Graysnovo auto. "Hey, Cvetiću," pozvao me je. "Hoćeš prevoz?"

"Moj brat dolazi da me pokupi," rekla sam mu.

"Ne dolazi," rekao je. "Objasniću ti kada udješ u auto."

Nasmejala sam se i ušla na suvozačevo mesto. "Pa, zašto moj brat ne dolazi kada je gospodin Pierce rekao da je ovde?"

Grayson je izašao sa parkinga. "Jednostavno. Kada si mi napisala da imaš kaznu, nisam hteo da budeš zaglavljena tamo tako da sam pozvao tvog brata i pitao ako može da pozove u školu da te izbavim."

"Pa hvala ti," rekla sam. "Skoro ceo fudbalski tim je bio tamo i navijačice. Sumnjam da bih preživela tamo''.

"Nema na čemu," Grayson je rekao. "Pa, gde hoćeš da idemo?"

Koliko god da hoću da odem s njim negde, ne mogu. "Kući," rekla sam.

"Grayson je digao obrvu ali je držao oči na put. "Pa spasio sam te sa kazne i sada nećeš da se družiš sa mnom?"

"Naravno da hoću da se družim s tobom," rekla sam. "Ali sam kažnjena. Moja mama misli da učim za test iz biologije."

"Ima još 45 minuta do 4," Grayson je rekao. "Pretpostavljam da si rekla mami sa ostaješ do 4."