Bad Boy's Protection (protector #1)

Poglavlje 23

Nisam mogla da spavam sinoć. Mozak jednostavno nije mogao da se ugasi. Toliko sećanja se vratilo i kako sam zamalo silovana.

Ostala sam ceo dan u sobi kao i prethodnog dana. To je bilo dok mama nije rekla da Graysonova porodica dolazi na večeru ponovo, uključujući i njegovu mamu i sestru. Tako da umesto da sedim u pidžami, morala sam da se presvučem. Još nisam rekla roditeljima ili Tonyu šta se desilo, i nisam znala da li ću.

Mama je pozvala sa prizemlja, govoreći mi da su Princovi došli. Polako sam sišla sa kreveta i otišla dole. Čim sam sišla, Grayson me je povukao u zagrljaj, ali nisam oklevala da ga zagrlim.

"Kako si?" Pitao je tiho.

"Umorna sam," odgovorila sam takodje tiho. "Ne mogu da spavam." Zagrlila sam Graysona još jače osećajući se prijatnije nego ikad. Treba mi ta prijatnost. Graysonu nije smetalo koliko jako sam ga grlila jer je nastavio da me grli.

"Poppy," mama je rekla i Grayson i ja smo se udaljili. "Zašto ne odete u podrum da igrate igrice? Večera je za  sat vremena."

Klimnula sam pre nego što smo sišli u podrum. "Nisam raspoložena za igranje," rekla sam kada smo Grayson i ja seli na kauč.

Grayson je seo pored mene. "Još nisi rekla roditeljima, zar ne?"

Uzdahnula sam i protresla glavom. "Ne želim da pričam o tome, Grayson. To me drži budnom. Nisam spavala otkad se ono desilo. Ne skroz, barem."

"Pričaj s njima," Grayson je rekao. "Moraju da znaju."

"Ne mogu da pričam o tome," rekla sam. "I ne želim. Molim te ne spominji to više. Molim te."

Grayson je uzdahnuo. "Ne želim da ostavim to. Moraš da pričaš sa roditeljima."

"Prekini da pričaš o tome!" Rekla sam povišući glas.

"Ne," Grayson je rekao. "Neću to ostaviti. Znaš šta se desilo kada nisam ništa rekao? Nastavilo je da se dešava. Nisam mogao da uzvratim i moja mama nije uradila ništa, tako da sam pustio da se dešava."

"To je drugačije," promumlala sam, prekrstila ruke i navalila se na kauč.

"A kako?" Grayson je pitao. "Ako išta, lakše ti je nego meni."

Frknula sam. "Šta, kažeš da je lako to što sam napadnuta.''

"Nisam to mislio," Grayson je rekao. "Hteo sam da kažem da ti je bilo šesnaest kada si bila prvi put napadnuta. Ja sam imao deset godina kada su tata i brat krenuli da me prebijaju. Stvatno misliš da je ono kroz šta prolaziš teško? Pokušaj da prodješ kroz ono što sam ja prolazio."

Grayson je ustao i krenuo ka stepenicama. "Gde ideš?" Pitala sam.

"Da kažem tvojim roditeljima šta se desilo," Grayson je rekao.

Oči su mi se raširile. "Šta? Ne, Graysone, molim te nemoj!"

Grayson je nastavio uz stepenice. "Ako ti nećeš, ja ću!"

Ustala sam i pratila ga. "Grayson, molim te!" Skoro sam ga preklinjala.

Tako je tvrdoglav. Ne sluša me uopšte. Već se popeo uz stepenice i u dnevnu sobu gde su svi sedeli. "Gene, Izzy," Grayson je rekao. "Mogu li da pričam s vama na kratko?"

"Od kada si ti tako kulturan?" Čula sam kako je njegov tata promumlao. Pokvareno. "O čemu?" Tata je pitao ustajući sa kauča na kojem je sedeo, kao i mama.

"O Poppy," Grayson je rekao. "Hitno je."

"Izadjimo napolje," tata je rekao vodeći ga. Grayson je zgrabio moj lakat i nežno me gurao s njim. Mama je zatvorila vrata kako niko drugi ne bi čuo.

"Śta o Poppy?" Mama je pitala.

Pogledala sam u Graysona, pokušavajući još jednom da ga nateram da im ne kaže. "Molim te, nemoj," preklinjala sam tiho.

"Moraju da znaju," Grayson je rekao.

"Da znaju šta?" Mama je pitala zabrinuto.

"Zašto se Poppy ponaša ovako u zadnje vreme," Grayson je rekao. "U petak uveče, kada je bila žurka...."

"Grayson, molim te!" Preklinjala sam. Verujem mu više nego ikome. Ako ne poštuje to što ne želim da moji roditelji znaju, onda šta mogu da kažem o njemu? O nama?

"Na žurci," Grayson je nastavio. "Poppy je..."

"Molim te!" Nastavila sam da preklinjem. "Molim te nemoj."

Grayson me je pogledao kao da se premišlja. Onda je rekao ono što nisam htela da kažem. "Poppy je bila umalo napadnuta."

Mama i tata su me pogledali sa raširenim očima. Nisu ništa rekli; izgledali su previše šokirano.

Ali ja sam, sa druge strane, bila ljuta na Graysona. "Da, hvala ti što si me poslušao. Mislila sam da si jedini koji me razume!"

"Jesam!" Grayson je rekao. "Sećaš se šta se meni desilo? Desetogodišnjaku? Nastavilo je da se dešava jer nije bilo nikog da to zaustavi. Ako tvoji roditelji ne znaju, moglo bi da se nastavi."

"Čekaj, Poppy, umalo si napadnuta ponovo?" Tata je pitao. "Ko je to uradio? I zašto nam nisi rekla?"

"Nisam htela da pričam o tome," promumlala sam.

"Poppy," mama je rekla zabrinuto. "Ko je pokušao da te napadne? Da li ga znamo? Da li ga ti znaš?"

Pogledala sam u stranu. Ovo je razgovor koji sam pokušala da izbegnem, ali me je Grayson ignorisao i rekao mojim roditeljima. Mislila sam da mogu da mu verujem. Izgleda da ne.

"Da, na oba pitanja," Grayson je odgsovorio umesto mene. "To je Ben. Uspeo sam da ga zaustavim pre nego što je uradio nešto loše. Ali bio je veoma blizu."

"Ben?" Tata je pitao. "Ben?! I ti nam nisi rekla, Poppy?"

"Zovem njegove roditelje," mama  je izjavila. "Moraju da znaju da to nije Poppyina greška i da ne laže."

"Šta?" Pitala sam. "Mama, ne! Pogoršaće se ako pričaš s njima!"

"Kako može da se pogorša?" Mama je pitala pre nego što su ušli unutra.

Pogledala sam u Graysona neverovatno ljuta. "Da, mnogo ti hvala!" Rekla sam. "Nisam htela da moji roditelji znaju jer će me tretirati kao da sam neka ranjena devojčica!"

"Uradio sam ono što je trebalo," Grayson je rekao.

"Ne, nisi," rekla sam. "Htela sam ovo da podnesem sama, ali si morao da se umešaš i kažeš roditeljima. Koji deo 'nemoj, molim te' nisi razumeo?"

"Jesi li ozbiljna?" Grayson je pitao. "Moraš da prestaš da uzimaš ono što imaš zdravo za gotovo!"

"O čemu pričaš?" Pitala sam.

"Uradio sam šta sam uradio da bi imala vezu sa roditeljima," Grayson je rekao. "Nešto što ja nemam. Mama je  pobegla kada me je tata prebijao. Nije bila tu za mene. Želim da tvoji roditelji budu tu za tebe."

Uzdahnula sam, osećajući se neverovatno glupo. Grayson je u pravu; uzimala sam rodjitelje zdravo za gotovo. Hteli su da pomognu, ali ja nisam htela. I Grayson je hteo da mu njegova mama pomogne, ali nije.

"Osećam se kao idiot," rekla sam.    

"U pravu si. Žao mi je," Grayson je rekao. "Samo, molim te, pusti da tvoji roditelji budu tu za tebe. Previše mi je stalo do tebe da bih ti dopustio da prolaziš kroz ovo sama."

Lepo je od Graysona što je tu pored mene nakon svega. Iako nismo zajedno, još je tu. Lep je osećaj.

Samo bih volela da smo zajedno.