24. Tako sam ponosna na tebe

52 4 0
                                    

Tri mjeseca nisam bila ovdje. Pogledala sam oko sebe i onda spustila pogled na svoje tijelo.

 Pogledala sam oko sebe i onda spustila pogled na svoje tijelo

Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.

Osjećam se tako snažno. Prišla sam svojim curama te smo se izgrlile i otišle u razred. Tamo je naravno bila Gage. Zlobno sam joj se nasmješila i sjela pored Blakea.
„Možeš li doći porazgovarati nasamo?“-prišla mi je.
„Naravno da ne. Mi nemamo o čemu razgovarati.“
„Što je, uplašila si se? Misliš da ću ti nešto napraviti?“-ustala sam se i stisla ju uz zid. Ostalima sam rekla da nas ostave nasamo.
„Gledaj, ja se tebe nemam zbog čega bojati. Blake i cure znaju što si mi napravila, tako da bi ti trebala biti ta koja će se bojati.“
„Ja se tebe nikada neću bojati. Ti nisi ništa posebna. Samo govoriš:„ Ja sam Sabrina. Ja sam tako snažna. Najača sam alfa. Nitko mi ništa nemože.“ A svi znamo da nemaš muda nekoga ozljediti ili još bolje ubiti. Prestani glumiti jer ti baš i neide. Ako si stvarno snažna, što je onda ono bilo u onom podrumu? Nisi mogla probiti planinski pepeo.“-oči su mi postale ljubičaste i uhvatila sam ju za vrat i još snažnije pritisla uz zid.
„Kao što vidiš...tu sam, probila sam ga. Neželim pokazati snagu jer tako bi svi shvatili što sam, zato bi ti bolje bilo da držiš jezik za zubima. Zar neshvaćaš da si već odavno mogla biti u zatvoru?“
„Ali nebi me ubila?“
„Ne. Zato što ja nisam kao ti. Ne uživam u tuđoj muci i neželim da drugi pate zbog mene. Ali u tvom slučaju bih mogla napraviti iznimku.“
„Pa napravi onda.“
„Stvarno neodustaješ?“
„Ne. Zato što znam da to nemožeš.“
„Vidjet ćemo.“-pustila sam ju te se odmaknila. Okrenila sam joj leđa.
„Ako te toliko vole, zašto su izašli van kad si im rekla. Mogla sam ti nešto napraviti.“-pukla se smijati. Ponovno sam se okrenila prema njoj.
„Jao molim te. Ti? Da meni nešto napraviš? Kako b ti to rekla "nemaš muda to napraviti"“-samo se nastavila smijati. Blake je ušao i izveo me iz učionice. Odveo me u muški zahod te nas zaključao u kabinu, isto kao što sam ja napravila prvi tjedan škole.
„Što radiš?“
„Shelley mi je rekla da te odvedem da se malo ohladiš.“
„Uredu sam. Makni se s vrata. Zar ste prisluškivali?“-probala sam ga gurnuti ali me on stisao uz zid kabine.
„Malena ne ideš ti nikuda. A i očito si zaboravila da imamo super sluh.“-gledala sam ga u oči. Nakon par minuta šutnje me poljubio,  pa je naslonio svoje čelo na moje.
„Samo želimo da si sigurna. Shelley mi je rekla da te odvedem od tamo da ju one mogu malo opametiti.“
„Dobro.“-šutili smo nekoliko minuta i tada se začulo zvono. Izašli smo iz zahoda a on me uhvatio za ruku te smo tako ušli u učionicu. Tog dana mi Gage više nije prilazila. Očito su joj cure dobro zaprijetile.
Pošto nisam tri mjeseca bila u školi, imala sam mnogo toga za nadoknaditi. Dva tjedna sam samo išla u školu i vraćala se kući kako bih učila. I uspjela sam. Sve ispite i odgovaranja sam prošla s četvorkama i peticama. Imam sreće da sam vukodlak, jer imam brzinu. A dobro pamćenje sam uvijek imala, i zato sam uvijek bila najbolja učenica u razredu.

„Samo da ti kažem, jako sam ponosna na tebe Brina.“-rekla mi je mama kada je jedan dan ušla u moju sobu.
„Zašto?“-sjela sam na krevet a onda je i ona pored mene.
„Pa kako prolaziš kroz sve. Hrabro si prošla preko tatinog i mojeg razvoda, dobro si podnjela kada si saznala da si vukodlak, tri mjeseca si bila oteta i tako se dobro snašla i spasila samu sebe. Gledaš opasnost i strah u oči i tako si hrabra. U samo dva tjedna si nadoknadila tri mjeseca izostanka iz škole. Ja to nebih mogla.“
„Pola toga sam uspjela zato što sam vukodlak. Ali da nisam...pola toga se ni nebi dogodilo.“-uputila sam joj ozbiljan pogled.
„Zar ti se nesviđa biti vukodlak?“
„Pa...neke stvari su uredu, ali mogu si uništiti život ako nekome kažem što sam.“
„Pa onda nemoj nikome govoriti.“
„Ali, što ako me vide kao vuka? Svejedno će saznati. Život mi se toliko zakomplicirao, i neznam što da radim.“
„Sve će biti uredu, tata i ja smo uz tebe, tvoji prijatelji su uz tebe, Blake je uz tebe. Zajedno ćemo proći kroz sve loše i dobro. Ti nikada nećeš biti sama.“-zagrlila sam ju i nakon par minuta je otišla.
____________________________________
Ostavite vote i komentar, zanima me što mislite. Puno vam hvala što čitate i stvarno se nadam da vam se sviđa. ❤💕🌍

Ta curaWo Geschichten leben. Entdecke jetzt