Ta cura

28. Nisu više nego glupače

„Austin? Što ćeš ti tu?"
„Pa...moji su se odlučili preseliti ovdje, isto kao i tvoji."
„Krasno."-rekla sam sarkastično.
„Ma daj, zar se još uvijek ljutiš zbog onoga?"
„Ljutim li se? Pa ti očito nisi svjestan šta si napravio!"-povukla sam Sophie za ruku te ju odvukla gore u sobu.
„Šta je ovo sada bilo?"
„Više ga nećeš viđati, jel ti jasno?"
„Dobro, ali objasni mi."
„Dobro, hoću."-sjele smo na krevet, pa sam počela.
„Austin i ja smo bili prijatelji kao djeca. Bila sam zaljubljena u njega, ali nitko nije znao za to."
„Pa vidim zašto si se zaljubila u njega."
„On nije ništa uz Blakea."-okrenila je očima, a ja sam nastavila.
„U šestom razredu sam mu odlučila priznati što osjećam. A kada jesam, on mi je priznao da ima curu. I to najveću kučku, s kojom nisam bila u dobrim odnosima. Naravno da se po školi proširilo da mi se Austin sviđa, a ta vijest je došla i do nje. Ponizila me pred cijelom školom, a on joj je pomogao u tome. Zato sam bijesna na njega."
„Pa možda se promjenio."
„Nije. To je bio tek početak. Od onda me stalno sprdao i bio je bezobrazan prema meni."

~FLASHBACK~

„Zar stvarno misliš da bi Austin nekada bio s curom kao što si ti? Ne, jer je odabrao mene. Ti si jedna patetična mala plačljivica. Sada se idi žaliti mamici i tatici da ti je dečko slomio srce."-sprdala mi se Veronica,

a naravno da smo bile u centru pažnje i da su se svi podsmjehivali.
„O i da Sabrina, ti i ja nikada nismo bili prijatelji. Neznam što si mislila, ali ja sam bio uz tebe samo zato kako bi mislila da imaš nekoga. Ali nemaš, jer si patetična. Ti nikada nećeš imati prijatelje, i da sam ja ti, odustao bih od života."-to je bila kap koja je prelila čašu. Mislila sam da mi je Austin prijatelj. Volila sam ga, a sada ga mrzim.

~END OF THE FLASHBACK~

„Oprosti Brina. Da sam znala, nikada mu nebih prišla."-zagrlila me, ali ja sam bila psihički odsutna. Još uvijek sam razmišljala o njemu. Zašto? Imam Blakea, zašto je sada Austin došao. Ufff, zašto moj život uvijek mora biti tako kompliciran.
„Brina?...Brina?...SABRINA!"-prodrmala me Sophie. Trgla sam se.
„Što je bilo?"
„Nisi bila tu."
„Da, oprosti."
„Ajde, idemo kod ostalih."-ustale smo se i krenule izaći iz sobe. Na vratima je naravno stajao Austin.
„Ostavi nas."-rekao je Sophie, a ona me pogledala. Ostala sam skamenjena, ali ipak sam uspjela kimnuti glavom. Ugurao me u sobu. Ljutito sam ga pogledala.
„Nedostajala si mi."-htio me zagrliti, ali ja sam ga ošamarila i odgurnila od sebe.
„Zašto to radiš Sabrina?"
„Pravo je pitanje, zašto si ti meni napravio ono u šestom razredu."-rekla sam pokušavajući se smiriti.
„Daj, Brina...pa bili smo djeca. Nisam mislio ozbiljno."-pritisla sam ga uz zid, i oči su mi postale ljubičaste. Pokušala sam to sakriti, ali bilo je prekasno.
„Oči su ti ljubičaste."
„Da i? Ne skreći s teme! Zar nisi svjestan da se to dogodilo prije 4 godine? Kako si se tako naglo mogao promjeniti?"
„Zašto su ti oči ljubičaste?!"
„PREKINI!"-maknila sam se od njega. Potrčao je zamnom.
„Odlazi od mene."-oči su mi se vratile u normalu.
„Neću. Moraš mi reći."
„Nemoram ja tebi ništa reći. Meni si nitko i ništa. Idem sada van i prekini me slijediti. Jednom sam te izbacila iz života, mogu to napraviti i drugi put."-izašla sam iz sobe i zalupila vratima. Čula sam da ide zamnom, a ja sam otišla kod Blakea i poljubila ga. Okrenula sam se prema Austinu, i dala mu znak da ode. Blake me začuđeno gledao.
„Idemo odavde, kasno je."-rekla sam a on je kimnuo.
„Dođi prespavati kod mene."-ponudio mi je, a ja sam prihvatila. Kada smo došli, dao mi je jednu svoju majicu, i stare mamine hlačice u kojima ću spavati. Kada smo legli, čvrsto me prigrlio k sebi.
„Hoćeš mi reći što je ono bilo u Silveru?"-znala sam da će ga zanimati. Ustala sam se i sjela na rub kreveta.
„Brina? Jesi dobro?"-sjeo je kraj mene i vidio da plačem. Zagrlio me.
„Molim te reci mi."
„Voljela sam ga."-odmaknio se od mene i ljutito me pogledao.
„Mislim dok smo bili djeca. Sada volim tebe."-vidjela sam da mu se lice razvedrilo.
„Nastavi."-sve sam mu rekla. Naravno, morala sam mu reći i što se dogodilo u sobi u Silveru.
„Nije ti valjda nešto napravio?"
„Ne. Samo je vidio moje ljubičaste oči."
„Brina..."
„Znam, ok...ali nisam se mogla kontrolirati. Htjela sam mu oči iskopati."
„Smiri se...sad je sve ok."
„Ne. Nije ok. Dok je on tu, i dok ga moram gledati, nije ok."
„Pa ignoriraj ga. To si savjetovala Sophie, za Thomasa."
„Neznam Blake. Želim mu se suprotstaviti jednom zauvijek. Želim mu dokazati da nisam patetična plačljivica."-zatim me uhvatio za obraze.
„Brina...ti si najhrabrija, najljepša, i najbolja cura na svijetu. To sam ti već 100 puta ponovio, i ponovit ću ti koliko god puta trebalo."-poljubila sam ga, a kasnije smo otišli spavati.
U 10 ujutro sam se vratila kući.
„Gdje si ti bila?!"-mama se proderala na mene.
„Kod Blakea."
„Zašto?"
„Bili smo u Silveru, a kasnije smo otišli kod njega."
„Zašto me nisi pitala jel smiješ ići?"
„Mama! Napunila sam 17. Nisam više dijete."
„Ali ti ćeš uvijek biti moje dijete. Prvo me moraš pitati."
„Prestani! Sada imam većih problema od toga."
„Kakvih to?"
„Austin se preselio ovdje."
„O moj Bože."-naravno da sam svojima rekla sve od sinoć. Mama mi se ispričala što je vikala na mene, a ja sam otišla u svoju sobu, i našla Goodwina kako leži na mom jastuku. Slikala sam ga i stavila na Instagram. Presvukla sam se i odlučila se izležavati cijeli dan. Imam osjećaj da ću to raditi sva ova tri mjeseca.
„Seko meni je dosadno."-rekla je Riley kada sam već bila u polu snu.
„Već?"
„Aha."
„Jao Riley...što hoćeš da radimo?"
„Pa neznam."-mrzim kad mi to kaže.
„Imam ideju. Idi se obući, pa idemo prošetati Goodwina i onda malo u prodavaonicu slatkiša, može?"-veselo je počela skakutati po dnevnoj, i onda je otišla u svoju sobu kako bi se presvukla. Ja sam ostala u istoj majici, ali sam samo navukla na sebe hlače od sinoć, i kožnu jaknu. Uzela sam mobitel, novčanik i Goodwinov povodac, pa sam ponovno sišla u dnevni i stavila mu ogrlicu oko vrata. Sačekala sam Riley, pa smo zajedno izašle iz kuće. Par minuta hoda i stigle smo pred trgovinu. Psi su smjeli ući u nju, tako da je i Goodwin ušao s nama. Riley je veselo promatrala sve vrste slatkiša a ja sam htjela kupiti sve. Ovisna sam o slatkišima tako da nisam znala na koju stranu da se okrenem. Sve bolje od boljega. Nakon desetak minuta odlučivanja, kupile smo dvije velike vreće pune slatkiša. Znam da možda zvuči puno, ali seka i ja to sve pojedemo za dvadeset minuta. Kasnije smo otišle u Starbucks. Sebi sam kupila kavu kako bih se malo više razbudila, a njoj sam kupila čokoladni milkshake. Otišle smo na terasu i sjele. I naravno da mi niti jedan dan proći u miru. Gage i Peyton dolaze u Starbucks...dosta su dugo izdržale bez mene.
„Slatka sekica. Jel i ona čupava đukela?"-podrubljivo će Peyton.
„Bolje se maknite ako neželite nevolje u publici."
„Evo je opet...hoćeš li se ti ikada prestati prijetiti, i napokon poduzeti nešto?"-umješala se Gage.
„Već sam ti rekla da nisam poput tebe."-uzela sam jednu vreću slatkiša u jednu ruku, Goodwinov povodac stavila oko druge ruke i uzela svoju kavu. Riley je uzela drugu vreću i krenula je zamnom.
„Tko su bile one glupače?"-pogledala sam u Riley i iskesila se.
„Nisu više nego glupače. Nebrini ti zbog toga."-otišle smo kući, upalile TV i našu najdražu seriju, i kao što sam već rekla, slatkiša više nije bilo za dvadeset minuta.