Ta cura

29. Ti si tako divna osoba

„A mene se nezove?“-trgla sam se i pogledala na ulazna vrata. Na njima je stajao Blake sa glupavim izrazom lica.
„Žao mi je mali, ali zakasnio si. Sve slatkiše smo pojele.“-a na to se pravio da briše suzu.
„Što je nemožeš ni jedan dan bez mene?“-pitala sam ga kada je sjeo kraj mene.
„Pa naravno da ne. A i bilo mi je dosadno. Mama samo gleda neke svoje serije a ja nemam šta za raditi.“
„Pa gdje su Reece i George?“
„Otišli su na utakmicu u Manchester. Ti si mi bila jedina opcija.“-pogledala sam u Riley koja je imala tužan izraz lica.
„Obećala sam Riley da ćemo danas cijeli dan biti zajedno. Ali možeš biti s nama. Samo nemoj smetati.“
„Ma ja ću biti anđeo.“-na to smo se svi nasmijali. Riley je otrčala u svoju sobu i vratila se s uno uno kartama. Igrali smo do navečer.
„Sabrina, možeš li me ušuškati kao i kada smo bile male?“-pitala me Riley trljajući oko.
„Naravno, idi se okupati pa me zovi kada budeš gotova.“-nasmješila se i otišla u svoju sobu. Pogledala sam u Blakea, a on mi se nasmješio.
„Ti si tako divna osoba.“
„Zašto mi to stalno govoriš?“
„Zato što to i mislim i neželim da to zaboraviš.“
„Ali neću.“
„Volim te.“
„I ja tebe.“-poljubio me, i nastavili smo se ljubiti neko vrijeme.
„Seko!“-čula sam Rikeyin glas iz njezine sobe.
„I ode naš trenutak.“-Blake prošaputa.
„Vratit ću se.“-otišla sam u sekinu sobu i sjela na njezin krevet. Pokrila sam ju i stavila njezinog najdražeg medvjedića pored nje.
„Volim te Sabrina.“
„I ja tebe Riley.“
„Možeš mi otpjevati uspavanku?“
„Pa nisi više tako malo dijete.“
„Molim teee. Mama to ne zna tako dobro kao ti.“
„A dobroo.“-nasmješila sam se i počela pjevušiti njezinu najdražu pjesmu uz koju uvijek lakše zaspi. Pri kraju pjesme, već sam vidjela da joj se oči sklapaju. Kada je zaspala, poljubila sam ju u čelo i izašla iz sobe. Pored vrata je stajao Blake.
„Prisluškuješ?“-podigla sam obrvu i osmjehnula se.
„Ahaa.“-poljubio me i onda pobjegao.
„Tako znači...“-potrčala sam za njim. Ušao je u moju sobu, a ja za njim, te sam zaključala vrata kada sam ušla.
„Sada nemožeš bježati.“-zlobno se nasmješio i skočio na mene. Srušio me na krevet i počeo škakljati. Kada sam došla do zraka napokon sam uspjela reći:
„Pa daj, Riley spava, probudit ćemo ju.“
„A samo sam htio iskoristiti trenutak kada smo napokon ponovno sami.“-izbeljila sam mu se a on me opet poljubio.
„Ako ti ne smeta, rado bih htio prespavati.“
„Ma da ti se sam pozvao.“
„Pa da.“-legao je na krevet i pravio se da spava.
„A ne ne, neće ići.“-počela sam ga škakljati, a on se pokušao ne nasmijati.
„Što je to s nama? Pa ponašamo se kao djeca.“-rekao je nakon nekog vremena.
„Hah, tehnički mi još jesmo djeca.“
„Ja to želim ostati.“
„Blago Sophie, ona hoće.“
„Daa.“-legli smo na krevet i gledali u strop. Uzeo je moju ruku i isprepleo prste sa svojima. Pogledala sam ga, a on mi je uzvratio pogled. Obožavam gledati u njegove oči.

~Blake POV~

Nakon dugog trčanja, skakanja i škakljikanja, napokon smo se smirili i legli na njezin krevet. Gledao sam u strop, i razmišljao kako sam sretan što ju imam, i kakvu sam sreću imao jer mi se vratila. Ona tri mjeseca su bio pakao za mene. Nisam joj rekao ali naravno da se Peyton pretvarala da se ništa nije dogodilo, ali ja sam joj rekao da znam šta je napravila i da više nemožemo biti prijatelji.

~FLASHBACK~

„Blake!“-potrčala mi je u zagrljaj. Ja naravno nisam uzvratio.
„Pa di si bio. Zar ti mene izbjegavaš?“-tu mi je prekipilo.
„Peyton, zar ti misliš da ja neznam šta si napravila?“-šokirano me gledala.
„Zbog tebe i Gage, Sabrina je u bolnici.“
„Hahah što sam i mislila. Ti još uvijek brineš za nju.“-rekla je sarkastično.
„Ti si mislila da imaš šansu kod mene? Tek sada vidim što je bilo pored mene. Nisam slušao Sabrinu kada mi je rekla da ti nešto mutiš, ali očito sam trebao. Peyton, mi više nemožemo biti prijatelji...ne nakon toga što si napravila osobi koju volim. Kloni nas se, i budi zahvalna da policija nije saznala za to.“-otišao sam i ostavio ju suznih očiju. Nemogu vjerovati da je to učinila.

~END OF THE FLASHBACK~

Nesvjesno sam stavio Sabrininu ruku u svoju i osjetio sam njezin pogled na sebi, pa sam i ja nju pogledao. Ta dva predivna velika oceansko plava oka. Bože kako ju volim. Dugo smo se tako gledali, pa me poljubila. Približili smo se jedno drugomu nerazdvajajući poljubac. Kada sam stavio ruke ispod njezine majice, promeškoljila se i prekinula poljubac. Gledao sam ju zbunjeno, i vidio da se zarumenila.
„Blake, nemogu još.“-sada sam i ja porumenio.
„D-d-da...oprosti zbog toga.“-maknio sam se s nje i sjeo na rub kreveta. Osjećao sam se nekako čudno.
„Ne, oprosti. Ali nisam još spremna. Ali, ako bih nešto takvo učinila, moraš znati da bih to napravila s tobom.“-sjela je iza mene i zagrlila me s leđa.
„Uredu je Sabrina. Ja bih se tebi trebao ispričati, trebao sam te prvo pitati.“
„Ma uredu je, ionako se ništa nije dogodilo.“-okrenio sam se prema njoj, i više nije bila rumena.
„Hajde kasno je.“-ustao sam se i htio izaći iz sobe, ali ona me uhvatila za ruku.
„Samo sam se šalila, smiješ ostati prespavati.“-nasmješio sam se, ugasio svjetlo, te smo legli, a nakon par minuta smo zagrljeni zaspali.