Ta cura

30. Spremna?

„Pusti mee!!!“-vikala sam.
„Nikada!“-rekla je. Još uvijek nisam shvatila tko je. Imala je crnu kapuljaču preko lica, a glas joj nisam mogla prepoznati.
„Što želiš od mene?“
„Želim tvoju moć, i ogrlicu.“
„Ali ja ti to nikada neću dati!“-ponovno mi je prišla i htjela mi otrgnuti ogrlicu ali ju je opekla.
„Koji je to vrag?“
„Ono što nesmije dospjeti u krive ruke, i zato ju nikada nećeš dobiti.“
„Vidjet ćemo. Ako njemu nešto napravim, sigurno ćeš mi predati sve.“-okrenila sam glavu i vidjela njezinog stražara kako uvodi zavezanog Blakea. Blake je jedva hodao, lice mu je bilo puno modrica i krvi, a u očima mu se vidjela bol pomješana sa suzama. Zažmirila sam, a kada sam ponovno otvorila oči, postala sam vuk. To se tako dugo nije dogodilo. Odvezala sam se i napala tu ženu. Srušila sam ju i skinula joj kapuljaču, a prizor me zaprepastio.
„Mama?“-tada sam se trgla. Blake me grlio i smirivao, a lice mi je bilo mokro od suza.
„Brina smiri se. Uredu je, to je bio samo san.“
„Ali činilo se tako stvarno.“-prošaputala sam, pogledala sam ga i vidjela da mu curi krv sa usne.
„Jesam li ja to napravila?“-samo je kimnuo. Zašto moj život bar jednom ne može biti normalan? Sada u snu ozljeđujem Blakea. Sjela sam na rub kreveta.
„Brina, uredu je. Nisi namjerno, i ne boli me, brzo će zarasti.“
„Blake zašto mi se to događa? Više nisam mirna ni dok spavam.“-par suza mi je skliznulo niz lice.
„Neznam kako da ti pomognem. Oprosti.“-ustala sam se i krenula u kupatilo.
„Kamo ideš?“
„Idem se umiti.“
„Nemoj se zaključati.“
„Zar stvarno misliš da bih se probala ubiti?“
„Neznam, svejedno, samo brinem za tebe.“
„Blake prestani mi biti dadilja!“-povisila sam glas i zaključala se u kupatilu. Umila sam se i sjela na rub kade.
„Zašto? Zašto ja?“-prošaputala sam. Malo sam se smirila pa se vratila u svoju sobu. Naravno da je on bio na vratima. Gledao me.
„Šta? Stvarno misliš da sam plačljiva tinejđerica koja samo traži pažnju tako da se ubije?“
„Brina....“-okrenila sam očima i legla u krevet. Osjetila sam da me gleda, a nakon nekog vremena sam se našla u njegovom zagrljaju. Zagrlila sam i ja njega.
„Brina, volim te. Ja samo brinem za tebe, da ti se nešto ponovno dogodi, ja bih bio mrtav. Žao mi je ako ti smeta, ali jednostavno si nemogu pomoći.“
„Uredu je...ja...pretjerala sam. Oprosti, uopće više neznam što da mislim i riječi mi samo izlaze iz usta. Čak i one koje neželim izgovoriti.“-poljubio me u kosu.
„Na sigurnom si, opusti se i pokušaj zaspati. Ja sam tu, neće ti se ništa dogoditi.“
„Volim te.“-prošaputala sam i stavila glavu u njegov vrat, čula sam da se osmjehnuo. Nakon par minuta sam zaspala i mirno spavala do jutra. Kada sam se probudila, Blakea nije bilo. Ustala sam se i otišla dolje. Sjedio je u kuhinji s mojom mamom. Sakrila sam se i prisluškivala.
„Sinoć sam čula glasove iz njezine sobe. Što je bilo?“-upitala je zabrinuto.
„Brina je imala noćnu moru pa se uplašila a ja sam ju smirivao.“
„A što je kasnije bilo?“
„Ma nije bitno, samo smo razgovarali i zaboravili da je noć i da svi spavaju.“-nije joj rekao. Dobro, samo bi mi još falilo njoj objašnjavati oko čega smo se sinoć svađali. Odlučila sam im se pridružiti i skuhati si kavu.

~Dva tjedna kasnije~

U posljednja dva tjedna sam često izlazila van, a Austin se svaki dan motao oko mene. Nemogu ga se rješiti. Nakostrješim se kada ga vidim da mi se približava.
„Bokić Brina.“
„Nemoj me tako zvati. To dopuštam samo obitelji i prijateljima.“
„A šta sam ja?“
„Ti si još uvijek, i uvijek ćeš biti nitko i ništa.“-sarkastično sam mu se osmješila i pružila korak. Ali on ne odustaje.
„A daj Sabrina, šta moram učiniti da ti dokažem da sam se promjenio.“
„Ništa, jer mi nikada nećeš dokazati. Osobe kao što si ti se ne mjenjaju.“
„Molim te.“-na to sam stala i okrenila se prema njemu.
„Austine! Volila sam te, više od svega. Ali ti si se okrenio protiv mene i slomio mi srce. Nemogu ti oprostiti. Malo razmisli o tome i shvati zašto te ne želim blizu. Molim te kloni me se.“-vidjela sam Rowan i otišla k njoj.
„Opet onaj iz Silvera?“
„Ma da, već me dva tjedna neće ostaviti na miru.“
„Što Blake kaže na to?“
„Samo nas je par puta vidio zajedno, a u očima mu se vidila ljubomora, ali nije ništa rekao.“
„Pa sretno s njim.“
„Hvala.“

~Sljedeći dan~

Nitko od mojih nije bio kod kuće. Mama, Riley i baka su otišle u šoping i rekle su da se duže vrijeme neće vraćati kući, a tata i djed su otišli u firmu, jer se tata još uvijek uklapa u posao a djed mu pomaže. Lijepo je biti sam kod kuće, jer mogu raditi što hoću. Cijelo jutro sam provela u pidžami. Odjednom se čulo zvono, ali se nisam htjela ići presvući jer sam mislila da je netko od mojih, ili Blake. Otvorila sam vrata i okrenila očima. Krenila sam zatvarati vrata ali je stavio nogu između.
„Pa dobro hoćeš li me pustiti na miru već jednom?“-ušao je u kuću i stisao me uz zid.
„Nikada.“-šapnuo je a njegov dah mi je pomilovao kožu. Imao je neki jaki parfem koji me pekao za oči.
„Šta hoćeš?“-ponovno sam rekla neprijateljski.
„Neću prestati dok mi ne oprostiš.“
„Već sam ti rekla. I ponovit ću ti koliko god puta još bude trebalo. NIKADA TI NEĆU OPROSTITI!“-izderala sam se, a on se samo nasmješio.
„Jesi gotova?“-naljutila sam se a oči su mi poljubičastile.
„Evo opet. Ali ovaj put znam zašto su ti oči ljubičaste.“-pogledala sam ga zbunjeno.
„Draga znam da si vukodlak.“-sakrila sam pogled, ali on je uhvatio moju bradu i podigao mi glavu prema svojoj. Poljubio me...
„SABRINA?!“-presjeklo me. Austin se okrenio prema vratima.
„Blake....“-prošaputala sam. Austin je imao glupav smješak na licu.
„Mogu objasniti! Nisam kriva!“-otrčao je van, a kada sam krenila za njim, Austin me uhvatio za ruku. Udarila sam ga svom snagom ali on nije posustao. Pretvorila sam se u vuka i otrčala u šumu. Iznenadila sam se kada sam vidjela da je i Austin vuk. Trčala sam što sam brže mogla. Sve mi se više približavao. Kada je trčao pored mene, podmetnuo mi je nogu i ja sam pala, otkotrljala se niz brdo i jako udarila glavom te sam pala u nesvjest. Probudila sam se zavezana za svoj krevet. U sobi je bio mrak a Austina nije bilo. Nije mi dugo trebalo da shvatim da sam gola. Nije mi valjda nešto napravio?
"A probudila si mi se."-ušao je u sobu i pogledao me s onim svojim gladnim očima.
" Što si mi napravio?"
"Još ništa. Htio sam da budeš svjesna onoga što ću ti napraviti."-zlobno se nasmješio i zaključao vrata. Počeo mi je prilaziti i skinuo je majicu.
"Austine što to radiš?"-samo je šutio i oblizao usnicu. Skinuo je i hlače pa je ostao samo u boksericama.
"Da se nisi usudio. Jesi ti normalan?"-legao je nad mene i gledao me preverznim pogledom.
"Ne. Nisam normalan. Ti si me izludila, zbog tebe sam ovakav."
"Ne laži! Znam da me nikada nisi volio, pretvarao si se da si mi prijatelj. I zamrzila sam te."
"Šteta. Ti se meni baš sviđaš. Možda onda nećeš uživati u ovome kao ja."-poljubio mi je rame i ponovno nabacio zlobni osmjeh. Ljubio mi je trbuh i išao sve niže i niže. Opirala sam se i pokušala ga udariti nogom ali sam bila vezana za krevet. Ponovno se ustao i skinuo bokserice. Skrenila sam pogled a on se nasmijao.
"A ne, ne malena. Gledat ćeš sve što ti radim."-okrenio je moju glavu prema sebi i ponovno legao na mene.
"Spremna?"-na to sam mu pljunila u lice.
"Shvatit ću to kao da."-cijeli je ušao u mene a ja sam vrisnula od boli. Par suza mi je skliznulo niz lice. Svaki njegov pokret me bolio. Odvratno sam se osjećala. Učinio je to....silovao me....Cijelo vrijeme sam samo razmišljala o Blakeu i plakala. Misli da sam ga prevarila, a nije ni svjestan što mi se događa. Austin mi je dahtao na uho a ja sam se toliko trudila odvezati i ubiti ga. Oslobodila sam jednu ruku i odgurnila ga od sebe. On se i dalje zabijao u mene. Zadnji je bio najgori. Ponovno sam ga gurnula.
"Prekasno malena. Već sam svršio. Bila si savršena."-odvezao me a ja sam ga počela udarati svom sangom. Pretvorio se u vuka i pobjegao kroz prozor. Obukla sam se, sjela u kut i počela plakati. Nakon nekog vremena sam čula mamin glas od dolje. Otključala sam vrata svoje sobe i dozvala ju jecajući.
„O moj Bože! Sabrina što ti je?!“-dotrčala je k meni a za njom su došle baka i Riley.
„Austin...on...Blake....“-još sam više počela plakati.
„Smiri se dušo....sve je uredu.“
„Ne nije! Austin me poljubio a Blake je to vidio, zaključao me u kuću i....“
„I što?“
„Austin me silovao. Na ovom krevetu, prije deset minuta!“-skoro su im oči ispale koliko su ih raširile.
„Sabrina...“-mama me jače zagrlila. Baka je izvela Riley van a mama je cijelo vrijeme bila uz mene, nakon nekog vremena sam zaspala, a kada su tata i djed došli, mama im je sve rekla. Tata je prijavio Austina, i završio je u zatvoru jer ima 18 godina. Sve se to tako brzo dogodilo, ali sam se osjećala zarobljenom u vremenu. Samo želim sve objasniti Blakeu da ponovno bude sve uredu.