"Sabrina, čuješ li ti mene?!"-proderala mi se seka na uho.
" Bože Riley, uplašila si me!"
"Oprosti, zašto si opet u oblacima?"
"Razmišljam o tati."-na to mi uputi tužan pogled a ja raširim ruke kako bih ju zagrlila. Neko vrijeme smo bile zagrljene a ja sam se igrala s jednim pramenom njezine duge valovite kose.
" Hoće li stvarno biti sve uredu?"-pitala je iznenada.
"Neznam...jednom će sigurno biti bolje nego što je sada."-ponovno me zagrlila a ja sam pogledala prema ostalima. Djed mi je mahnuo rukom da dođemo.
" Hajde Riley, zovu nas."- uhvatila me za ruku te smo im prišle.
"Hajde ljepotice moje, ručak je na stolu, sigurno ste gladne."-baka me nježno dotakla po obrazu te nas sve uputila u kuhinju. Nakon ručka sam otišla u svoju sobu i nisam izlazila do sutra ujutro. Ujutro sam začula kucanje na vratima svoje sobe.
" Brina, mogu li ući?"-upitala je baka.
"Naravno."-ušla je u sobu i sjela pored mene na krevet.
" Kako si dušo? Zabrinuta sam za tebe, nisi izlazila iz sobe od jučerašnjeg ručka."
"Nisam dobro."-rekla sam tužnim glasom. Uporno sam odbijala pogledati baku ali sada je moj glas odao da sam plakala. Nježno me uhvatila za bradu i glavu mi okrenula prema njoj. Pogledala sam u njezine nebesko plave zabrinute i nježne oči te počela plakati. Povukla me bliže k sebi te me čvrsto zagrlila.
" Sve je uredu mila, nemoj ništa zadržavati u sebi, samo se isplači bit će ti bolje."-nakon nekog vremena sam se malo odmaknila od nje a ona mi je svojim mekanim rukama obrisala suze.
"Brina mi idemo u trgovinu i neće nas biti neko vrijeme, hoćeš li poći s nama ili ćeš ostati kod kuće?"
"Ostat ću. Moram pod hitno nešto pojesti."
"Uredu zlato moje lijepo. Volim te puno."
"I ja tebe."-još me jednom zagrlila prije no što je izašla iz moje sobe. Ja sam ponovno legla na krevet i promatrala sve oko sebe. Tu su još uvijek bile sve igračke, a zidovi su bili roza boje. Pothitno moram nešto napraviti s tom sobom. Ali zasad sam prišla ormaru te uzela odjeću te sam otišla u svoju kupaonicu. Ukrotila sam kosu, obavila svoju jutarnju rutinu, našminkala se i obukla.U kuhinji sam pronašla svoje omiljene pahuljice te sam si napravila doručak. Nakon što sam jela, pospremila sam cijelu kuhinju i krenula u dnevni boravak. Shvatila sam da bi bilo lijepo od mene da baki malo pospremim kuću da se odužim za to što nam dopuštaju da živimo s njima. Na ulazu u dnevnu sobu, sudarila sam se s nekim.
YOU ARE READING
Ta cura
FanfictionKažu da se bez ljubavi nemože živjeti. Potpuno se slažem s tim, ali i sudbina je ključna u svačijem životu. Mene je odvojila od najdraže osobe, ali ljubav me spojila s drugom.