Ta cura

42. Pokušat ćemo

Ujutro sam se probudila zbog sunca koje je bacalo svoje zrake na mene i osvjetljavalo cijelu sobu. Blakea nije bilo, ali sam osjetila ugodan miris iz kuhinje. Izgegala sam se iz kreveta u ormar i uzela jednu Blakeovu majicu, sportski grudnjak, gaćice i kratke hlačice. Kosu sam svezala u neurednu punđu i sišla dolje. Blake je bio za štednjakom a ja sam mu prišla i zagrlila ga s leđa.
"Jutro uspavana ljepotice."
"Jutro prinče. Aj požuri s doručkom gladna sam."
"Kako ti znaš uništit romantiku."-nasmijali smo se a ja sam sjela za stol. Uzela sam svoj mobitel i prije no što sam ga upalila, pogledala sam se u zaslon. Vidjela sam ljubavni ugriz na vratu i odmah sam se prisjetila prošle noći.
"Jel to moja majica?!"-Blake se okrenio prema meni i stavio ruke na kukove. Ja sam se iskesila i kimnula glavom. Kad god sam s njim mogu se glupirati bez da misli da sam luda.
"Dobro ti stoji."
"Znam."
"Uf koja skromnost."-nasmješila sam se.
"Sorry. Hvala na komplimentu."
"Molim. I drugi put."-poslužio je doručak. Napravio je palačinke sa umakom od čokolade i napravio nam je kakao.
"Hvala ti."-rekla sam mu.
"Ma ništa. Hoću da se najedeš da imaš snage za akcije kao sinoć."
"Budalo jedna."-udarila sam ga šakom u rame te smo se nasmijali.
"Ove palačinke su odlične. Vjerojatno znamo tko će od sada kuhati."-komentirala sam a on je okrenio očima. Poslije doručka sam otišla u sobu gdje su nam svi instrumenti. Po glavi mi se već neko vrijeme motaju riječi i želim ih zapisati i povezati u pjesmu. Prvo sam zapisala riječi pa sam smišljala melodiju. Dosta toga sam napravila a onda je i Blake došao. Odsvirala sam mu što sam dosada napravila i svidjelo mu se. Nedugo zatim se začulo zvono na vratima. To su bili mama i tata. Ponijeli su i Goodwina.
"Mislim da bi mu kod vas bilo lijepše. Odkad si otišla, neprestano cvili i rijetkokad jede a spava samo na tvom krevetu."-rekla je mama a ja sam odmah uzela Goodwina u svoje ruke. Odmah je živnuo i počeo me lizati po licu.
"Kako vam je živiti zajedno?"-tata je upitao Blakea.
"Super. Nadam se da će tako i ostati."-rekao je. Oni su neko vrijeme bili kod nas i ostavili su nam Goodwina. Navečer sam se bacila na krevet a Blake na mene.
"Blakeeee....daj ajde makni see..."
"A htio sam malo akcije."
"Nemože jučer si ju imao."
"Pa možemo i sada."
"Neda mi seee."
"Dobrooo."-izašao je na balkon. Izašla sam za njim. Stajao je naslonjen na ogradu. Zagrlila sam ga s leđa.
"Ajde nemoj se ljutiti."-rekla sam mu a on se promeškoljio.
"Brina..."-šapnuo je.
"Da?"-pustila sam ga i stala pokraj njega. Bio je nekako tužan.
"Želim obitelj."-na to me presjeklo a on je pogledao u mene. Ponovno sam se počela svega prisjećati a najviše me boli to što sam već u sedamnaestoj godini života izgubila mogućnost trudnoće.
"I ja. Žao mi je, ali ja ti to nemogu omogućiti."-rekla sam tiho.
"Pa možemo pokušati."
"To bi mogla biti rizična trudnoća, želiš li da mi se nešto dogodi?"
"Ne ali kolike su šanse da se ipak rodi zdravo dijete i da ti budeš sasvim uredu?"
"Neznam."
"Želim pokušati. Ako neuspijemo, možemo posvojiti. Stvarno želim malog miniona koji trči po kući a nas dvoje za njim."-na to sam se nasmješila a suza mi je skliznula niz lice.
"Dobro. Pokušat ćemo."-zagrlili smo se i gledali u zvijezde.
____________________________________
Ono je Sabrinina pjesma. Nemogu ju prestati slušati, tako da biste ju i vi trebali poslušati, jer jednostavno je predobraa 😍
Hvala na čitanju, ostavite vote i komentar 😘❤