Kažu da se bez ljubavi nemože živjeti. Potpuno se slažem s tim, ali i sudbina je ključna u svačijem životu. Mene je odvojila od najdraže osobe, ali ljubav me spojila s drugom.
"Hvala ti za danas."-rekla je Sabrina zjevajući. " Nema problema. Sada idi spavati. Sutra je škola."-na to je okrenula očima pa smo se zagrlili. "Laku noć Brina." "Laku noć Blakey."-rekla je te je zatvorila vrata svoje sobe. Legao sam na svoj krevet, te sam počeo razmišljati. Kad bi barem ona znala što sam zapravo. Toliko toga krijem od nje a ona skroz misli da sam iskren. Želim joj priznati, ali bojim se njezine reakcije. Shelley, Rowan, Sophie, George, Reece i Thomas također nisu iskreni. Rowan je vještica, a kada je vidjela Sabrinu, rekla mi je da i u njoj osjeti nešto nadnaravno. Ja neželim vjerovati da je to istina jer Sabrina izgleda i ponaša se kao normalno ljudsko biće, a tako je i najbolje...bar se nemora bojati da će netko saznati što je zapravo. " Možemo li razgovarati?"-spustio sam se u dnevnu sobu i sjeo pored Sabrinine bake. "Naravno dušo. Što te mući?" "Muči me nešto, ali neželim da Sabrina još sazna za to." "Reci mi. Mogu ti pomoći."-rekla je svojim blagim tonom koji Sabrina i ja toliko volimo. " Paaa...moja mama i ja smo vukodlaci...moj tata nezna za to, a netreba ni saznati. Sabrinino i moje društvo je također nadnaravno i svi šutimo o tome pred Sabrinom. Stvarno neznam kako da joj to kažem."-nije bila nimalo začuđena ili uplašena, a to me iznenadilo. "Mali, i Sabrina je vukodlak, samo što ona to još nezna." "Molim?!"-na to mi je poklopila usta sa rukom. Totalno sam zaboravio da moram biti tiho. " Kako vi to znate, a ona ne?"-prošaputao sam kada mi je maknila ruku s usta. "Sve će ti biti jasnije kada to kažem Sabrini. Strpi se još malo, htjela sam joj to priznati ovih dana." "Dobro." "Ništa se nebrini Blake, Sabrina će to prihvatiti. Ako te stvarno voli, volit će te i kao vukodlaka. Dobro poznam svoju unuku." "Hvala vam."-nasmješila mi se a ja sam se vratio u svoju sobu.
~Sabrina POV~
Blake se danas cijelo vrijeme čudno ponašao. Kao da mi nešto želi reći, a s druge strane šuti kao zaliven. " Dobro šta sam ja tebi rekla?!"-Gage je povikala na mene dok sam pod jednim odmorom otišla na zahod. "O čemu pričaš?"-pravila sam se kao da neznam o čemu priča. " O Blakeu. Koje je prvo pravilo?" "Da budemo zajedno dok nas smrt ne rastavi."-narugala sam joj se. " Ohoho, mala ja ću biti tvoja smrt."-ljutito je izjurila iz zahoda a kasnije sam i ja. "Što si se tako snuždila?"-upitao me Blake. Samo sam odmahnula glavom. Uopće neželim da se Blake brine o tome. Obračunat ću se s Gage kad tad. Kada sam došla kući, odmah sam se presvukla i jurnula u podrum gdje su mi majstori napravili malu teretanu kada su obnavljali moju sobu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Neko vrijeme sam trčala a kasnije sam odlučila dobro izudarati svoju vreću za box. Zamislila sam da je vreća Gage te sam počela jače udarati. " Sabrina!!"-odjednom se Blake proderao pored mene i tako me uplašio da sam ga skoro zviznula sa onom rukavicom u nos. Nekako me čudno pogedao. "Jesi dobro?" "Da, zašto nebih bila."-rekla sam kada sam ustanovila da mi srce nije iskočilo kada me uplašio. "Pa bila si čudna danas nakon što si se vratila sa zahoda." "A da? Pa ti si čudan cijeli dan. Izgledaš kao da mi nešto tajiš. O čemu se radi?!"-malo sam povisila ton. " I zašto si me pogledao onako čudno?"-nadodam. "Oči su ti bile ljubičaste."-na to sam se skamenila. " Molim?"-brzo odem do ogledala i vidim da su normalne. "Možda ti se učinilo zbog svjetla." "Ne nije. Ja znam zašto su bile ljubičaste. I da, tajim ti nešto, isto kao i tvoja baka i naši prijatelji. Sabrina želim ti reći, ali neznam kako da ti kažem." "Samo reci." "Dobrooo....ja sam vukodlak." ____________________________________ Muahaha, sada ćete morati čekati da vidite što se dalje dogodilo. Baš sam draga. 😈😇 Hvala na čitanju, ostavite vote i komentar. 💕
