~Godinu dana kasnije~
„Ajmo u Silver.“-predložila je Shelley dok smo se svi dosađivali u mojoj sobi.
„Zašto ti uvijek moraš to predložiti?“-pitala sam ju.
„Pa kad ti nećeš, netko mora.“-nasmijali smo se i počeli se spremati. Nakon nekih pola sata smo bili gotovii svi zajedno krenuli u Silver. Ušli smo unutra a svi su nas pogledali. Vjerojatno su nas prepoznali. Krenuli smo prema slobodnom mjestu a ostali su nastavili raditi što su i radili prije nego što smo ušli. Ostavila sam torbu na kauču i odmah povukla Blakea da plešemo.
„A neda mi see..“
„Ne ne gospodine nećeš mi se ulijeniti.“-nakesila sam mu se a on se osmješio i okrenio očima.
„Ahhh...što ću stobom?“
„Plesat.“-stavila sam svoju ruku oko njegovog vrata a on svoju oko mojeg struka te smo se tako malo odvojili od naše grupice te smo počeli plesati.
„Vjerujem da ste svi vidjeli Sabrinu Carpenter da je ušla ovdje prije par minuta...“-rekao je DJ nakon što je završio pjesmu. Svi su ponovno pogledali u mene.
„Sabrina, želiš li nam otpjevati koju pjesmu?“-nasmiješila sam se i odjurila na pozornicu. Svi su počeli pljeskati, a ja sam zgrabila gitaru i rekla DJ-u koju ću pjesmu prvu izvesti. Ponovno sam se okrenila prema publici te sam vidjela da se Blake progurao u prvi red. Podigla sam pogled malo višlje, te sam na kraju kluba vidjela Peyton i Gage. Zlobno sam se nasmješila te započela pjevati. Svi su poludili jer sam odabrala pjesmu od New Hope Club-a. Pogledala sam u Blakea koji me ponosno gledao s osmjehom od uha do uha. Nakon par pjesama sam sišla s pozornice te smo se Blake i ja ponovno vratili svojoj grupici. Prišle su mi Gage i Peyton, a znala sam da će se to dogoditi.
„Kako vam mogu pomoći?“-obratila sam im se.
„Kako si Sabrina? Dugo se nismo vidjele.“-podrubljivo je rekla Gage, a Peyton je pogledala u Blakea.~Blake POV~
Gage i Peyton su nam prišle, a to mi se nije svidjelo. Peyton me skroz promatrala, a ja sam uzeo Sabrininu ruku i isprespleo prste, a Peyton je tužno spustila pogled. Još uvijek nemogu vjerovati da je mislila da ima šanse kod mene nakon onoga što su napravile Sabrini.
„Još nemogu vjerovati da ste vas četvero postali pjevači.“-nastavila je Gage podrubljivo.
„To je zato što smo to morali učiniti, a vas dvije se prestanite petljati u naše živote jer ste dovoljno pomogle.“-Sabrina se ustala i povisila ton.
„Ok....Bože što si takva mrzovoljna.“-Gage se pobunila a Peyton ju je povukla pa su otišle. Još nekoliko sati smo bili u Silveru, a kasnije smo Sabrina i ja otišli mojoj kući. Prije odlaska u Silver smo se dogovorili da dođe prespavati kod mene, tako da je ponjela tajice i majicu kratkih rukava. Spremili smo se za spavanje te smo legli na moj krevet.
„Neznam zašto ti stavljaš šminku, kad si prelijepa i bez nje.“
„Awww Blakey. A moram malo, jer nekad izgledam kao zombi.“
„Kako god ti izgledala, ja te volim.“
„Ufff što se Richardson upucava.“-nasmijali smo se, te mi se približila, pa smo se zagrlili.
„Ovo mi je nešto najdraže. Ležati zagrljena s tobom, onda nemam nikakvih briga i potpuno sam smirena.“-stavila je svoju glavu na moje rame, a ja sam se počeo igrati jednim pramenom njezine plave kose.
„I meni isto. Jednostavno me smiruje kada prstima prolazim kroz tvoju kosu.“
„Da, i onda me nekad tako znaš počupat da mi zamalo suze nedođu na oči.“-na to se pukao smijati.
„Nije smješno!“-počela me škakljkati, a nakon nekog vremena mi je poklopila usta svojom rukom.
„Heeeej, dva ujutro je! Tvoja mama spava.“
„Jaoo, zaboravio sam.“
„Brina imam jednu ideju.“- Ispravio sam se na krevetu, a ona je sjela nasuprot mene.
„Kakvu?“
„Paaa....oboje imamo 22 godine, a u vezi smo otkad smo imali 16...“
„Da, i?“
„Pa zar ne misliš da bismo se trebali, možda, useliti zajedno?“-lice joj se razvedrilo i imala je osmjeh od uha do uha. Odjednom je skočila na mene i počela me grliti.
„1000 puta da.“-čvrsto sam ju stisnuo, te smo se počeli ljubiti. Nakon nekog vremena smo zagrljeni zaspali.~Sabrina POV~
Kada sam se ujutro probudila, prvo sam se probala izvući iz Blakeovog čvrstog zagrljaja. Taj dečko uvijek tako duboko spava, pa to je čudo. Uzela sam njegov laptop koji je bio na noćnom ormariću, te sam sjela na njegov prozor. Počela sam tražiti kuće. Većina je bila previše skupa, no pronašla sam jednu koja mi se stvarno svidjela. Blake se promeškoljio i zbog toga sam ga morala pogledati. Oči su mu bile zatvorene, ali je rukom prolazio po mjestu gdje sam ja spavala. Očito me traži.
„Sabrina!“-odjednom se probudio i ispravio se na krevetu, gledajući ispred sebe.
„Alo mali, ako okreneš glavu možda me i pronađeš.“-okrenio je glavu prema prozoru i pogledao u mene.
„Nemoj me više nikad tako uplašit.“
„Pa nisam ništa napravila, samo sam sjela na prozor.“-ostavila sam laptop i ponovno sjela pokraj Blakea.
„Što si uopće radila sa mojim laptopom?“
„Tražila sam kuće.“-pogledao me s osmjehom.
„I mislim da sam pronašla savršenu.-otišla sam po laptop te mu pokazala kuću.„Predivna je. Kolka je cijena?“
„100000 funta.“
„Pa to je normalna cijena za kuću.“
„Pa znam. Neke su previše skupe.“
„Onda, hoćemo li ju kupiti?“-upitao me.
„Ja bih, ali prvo moramo pitati roditelje.“
„Ali Sabrina, oboje smo punoljetni.“
„Svejedno, znaš kakva moja mama postane kad joj nešto ne kažem.“
„Dobroo, hajde idemo dolje.“-stao je s leđima okrenutima prema krevetu a ja sam stala na krevet te mu skočila na leđa. Tako smo sišli dolje a njegova mama nam se nasmješila.
„Zaljubljeni moji, jeste li se naspavali?“
„A onako...otišli smo spavali oko 2.“
„Mislim da sam čula Blakeov smijeh sinoć.“
„Nisam ja kriv ona me počela škakljati.“-počeo se braniti, a nas dvije smo se pukle smijati. Doručkovali smo, a kasnije smo joj odlučili priznati da razmišljamo o zajedničkom životu.
„Pa, mama....“-počeo je Blake i uhvatio me za ruku.
„Da?“-rekla je začuđeno.
„Sabrina i ja ti nešto moramo reći.“
„Nisi valjda trudna?!“-pitala je uzbuđeno.
„Nee, pa znate što mi se dogodilo. Nemogu imati dijete.“
„Ajoj, daa, oprosti.“-rekla je tužno.
„Nego...Sabrina i ja mislimo da bi možda bilo vrijeme da se uselimo zajedno. Već smo pronašli kuću, ali je Sabrina inzistirala pitati tebe i njezine roditelje.“-na to joj se razvedrilo lice.
„Pa to je super vijest. Imate moje odobrenje.“-zagrlila nas je oboje. Kasnije smo otišli u moju kuću i sve posjeli u dnevni boravak. Kada su napokon svo četvero odlučili sjesti na kauč, Blake i ja smo stali ispred njih, držeći se za ruke.
„Pa, društvo....Blake i ja smo već 6 godina u vezi...“
„Zapravo, dvije godine niste bili zajedno.“-ubacila se Riley.
„Dobro, kako god...već smo pitali njegovu mamu, i ona je odobrila.“
„Hajde ne odugovlači....“-tata me presjekao.
„Pa bih, da me ne prekidate stalno. Znači, želimo se useliti zajedno, već smo pronašli kuću i samo nam treba vaše odobrenje, jer ja nisam htjela ništa poduzimati a da vi neznate za to.“-oni su se osmješili.
„Pa naravno da nemožete.“-rekao je tata. Blake i ja smo se pogledali, a zatim ponovno u njega.
„Ma šalim se samo. Naravno da možete.“-svi smo se izgrlili.
„Mali, sada se ti brineš za moju kćer, ako joj se nešto dogodi, mrtav si.“
„Nebrinite se gospodine. Ako je do sada preživila, vjerujem da će još koju godinu izdržat.“-nasmijali smo se.
„Ljudi, ta kuća je nekih dvadesetak minuta odavdje, često ćemo vas posjećivati.“-rekla sam.
„I bolje ti je."-ponovno se našalio tata.
____________________________________
Al je taj tata šaljivđija😂😂
Hvala na čitanju, ostavite vote i komentar 😘💟
YOU ARE READING
Ta cura
FanfictionKažu da se bez ljubavi nemože živjeti. Potpuno se slažem s tim, ali i sudbina je ključna u svačijem životu. Mene je odvojila od najdraže osobe, ali ljubav me spojila s drugom.