Njihov srećan kraj 🔚

Uvod

ANTONI

Trenutno sam ispijao još jednu čašu viskija, morao sam sebi da nadjem zanimaciju, a na venčanju toga nema, makar ne za mene.

Volim Damiena kao rodjenog brata i presrećan sam zbog Andree i njega, drago mi je što je našao osobu koja će biti uz njega do samog kraja; onu koja ga voli zbog toga ko je on, a ne zbog novca i ugleda.

Andrea je zaista divna žena kakvu Damien i zaslužuje. U prethodna dva meseca imao sam priliku da je bolje upoznam i zaista sam shvatio koliko se oni dobro slažu, do tada sam je poznavao samo iz Damienovih priča i onog puta kada je bila u ordinaciji. Shvatio sam koliko je Andrea dobra osoba i dobra majka.

Bacio sam pogled ka plesnom podijumu gde su Damien i Andrea plesali, oboje su bili toliko srećni da bi im svi mogli samo zavideti na tome.

"Zar je kumu već dosadilo da bude na venčanju?", čuo sam veseli glas iza sebe.

Okrenuo sam se i ugledao Saru, Andreinu najbolju drugaricu i devojku koju nisam mogao imati. Nosila je dugu bež haljinu koja je dosezala do poda, par pramenova kose joj je ispalo iz elegantne punđe koju je imala, ali šminka joj je i dalje bila savršena.

Uzela je čašu votke, a zatim je iskapila.

"Može se reći da nisam najveći obožavalac venčanja", rekao sam, igrajući se sa sada već praznom čašom.

"Kumine obaveze ipak još uvek nisu gotove", rekla je sa osmehom, a zatim se uputila u meni nepoznatom pravcu.

"Da li je kumi potrebna pomoć oko tih obaveza?", osmehnuo sam se, a ona se okrenula prema meni.

"Dobro bi mi došla pomoć oko kofera",  rekla je.

"I meni je potrebno svežeg vazduha, ovde postaje zagušljivo, a i ne bih da dobijem titulu najgoreg kuma time što će kuma obaviti sav posao", namignuo sam joj.

"Hajde Romeo, dosta sa zavođenjem, čeka nas mnogo kofera koje treba uneti u auto", nasmejala se.

Zaista je bila prelepa, nisam je najbolje poznavao, ali verujem da nije mogla biti loša osoba čim se družila sa Andreom. Upoznao sam je kada smo zajedno izašli sa sada već novim bračnim parom i mislim da je tada dečko ostavio, ali nisam bio siguran u to.

Sretao sam je po mnogim žurkama na kojima sam i sam bio prisutan, ali to je bilo to. Iz toga sam zaključio da voli zabavu i provod za razliku od njene najbolje prijateljice.

Damien se plašio da ću je povrediti, a ja sam odlučio da ispoštujem njegovu molbu i da je se klonim, iako bih je rado imao.

Posle Alis postao sam hladan i nisam želeo da se vezujem za žene, bio sam u kratkim vezama koje bih prekidao čim bih osetio da počinjem da se vežem.

Zajedno smo ušli u lift, a ona je pritisnula dugme za deseti sprat i iskoristila sigurnosnu karticu. Vrata su se otvorila prikazujući ogroman apartman koji je bio u velikom neredu. Ženska odeća je bila svuda po apartmanu, a šminka je bila rasuta po velikim šminkerskim stolovima, na trpezarijskom stolu još uvek se nalazila kutija nepojedene pice.

"Pa posle onolikog spremanja, devojke nisu mogle da stignu i da raspreme za sobom", našalila se, a zatim je skinula štikle i zamenila ih patikama.

"Hajde da se bacimo na posao", rekla je uzimajući dva kofera.

"Biće odsutni samo mesec dana", rekao sam to više za sebe:"Pa za šta su im potrebne ovolike stvari?", pokazao sam na gomilu kofera koji su stajali u uglu sobe.

"Svi ste vi muškarci isti, ako je vama potreban jedan kofer, nama su potrebna četiri, to je prosta računica", rekla je i dobacila mi ključeve od Damuenovog auta.

Nasmejao sam se na njenu izjavu i povukao tri najveća kofera sa sobom.

Trebalo nam je dvadesetak minuta da samo ubacimo sve kofere u lift, a zatim je iste trebalo odneti i spakovati u auto.

"Nadam se da ti neće biti problem da odvezeš kofere do aerodroma, ja sam obećala Andrei da ću joj pomoći da izađe iz one venčanice", rekla je dok smo čekali da se vrata lifta otvore.

"Naravno, svakako mi je trebao izgovor da se izvučem iz ove gužve, a ti ćeš učiniti da to izgleda i korisno"

"Zahvaliću ti se jednim pićem, ako si za to", rekla je, a njen osmeh je za mene bio poražavajuć.

"Dogovoreno", rekao sam, samo na trenutak sam zaboravio na obećanje koje sam dao Damienu:"Ipak sam ja dobar kum".

Oboje smo nastavili da se šalimo dok svi koferi nisu bili spakovani u Damienov auto, vreme mi je zaista proletelo, za razliku od današnjeg dana koji mi se zaista odužio.

"Vidimo se onda kasnije", rekla je kada sam ušao u auto.

"Vidimo se", rekao sam, a u retrovizoru sam je mogao videti kako odlazi.

______________________________________

Evo ga i uvod za ovu priču, iskreno nisam verovala da ću za manje od 24h sata uspeti da napišem kraj za prethodnu priču i napišem uvod za ovu priču.

Posebno sam zahvalna Dream_Nela koja je smislila naziv za ovu priču. Hvala sister. ❤

I videla sam da su mnogi očekivali da ovo bude Nikolasova priča i verujem da sam vas iznenadila.

Cover was made by Malak--