Njihov srećan kraj 🔚

8.

ANTONI

Sedeo sam u separeu jednog nočnog kluba, ovo mi je bilo preko potrebno da bih se opustio, posle onakve radne nedelje. Ispijao sam još jedno piće i več sam osećao da alkohol utiče na mene, ali to je ono što mi je bilo potrebno.

Gledao sam devojke koje su plesale u klubu, mnoge su mi i prilazile želeći da započnu razgovor sa mnom, ali ni jedna od njih nije bila u stanju da privuče moju pažnju, ona koju sam ja želeo nije bila ovde.

Već nekoliko dana sam razmišljao samo o njoj, nedostajale su mi njene šale i nedostajao mi je njen osmeh, ali ja ipak nisam želeo da načinim prvi korak, a verujem da nije ni ona. Dani su prolazili, ali sam sebe pravdao time što sam bio zauzet sa obavezama koje sam imao zbog posla.

Pacijenti, predavanja na fakultetu i papirologija su me zaista iscrpeli i bilo mi je potrebno nešto da mi skrene misli sa toga.

"Naporna nedelja?", upitao me je dobro poznati glas, shvatao sam koliki je utucaj prethodno popijena količina alkohola imala na mene, jer sam mi se pričinjavao Sarin glas, a ona trenutno nije mogla biti ovde.

"Moglo bi se tako reći", okrenuo sam se ka devojci koja me to upitala, ali na moje uznenađenje to je zaista bila Sara koja je u ruci držala čašu viskija.

Kosa joj je ovog puta bila uvijena u elegantne kovrdže, a za razliku od njenog običnog odevanja u haljine ovog puta je bila u belim uskim pantalonama i kratkoj majici koja je isticala sve njene obline.

"Da li je slobodno ili je doktor Rivera ipak došao sa pratnjom?", upitala me sa širokim osmehom, po njenom ponašanju i opuštenosti shvatao sam da ni ona nije bila najtreznija.

"Slobodno je", rekao sam, a ona mi se zadovoljno osmehnula i sela do mene.

"Šta te dovodi u ovaj klub?", pitala me je.

"Bilo mi je potrebno nešto da mi skrene misli sa svih obaveza koje me očekuju", rekao sam joj iskreno:"Šta je sa tobom?"

"Želela sam isto što i ti, moja radna nedelja je bila suviše monotona i siva, nije bilo previše dešavanja i bilo mi je potrebno malo zabave u životu", rekla je ispijajući preostali viski koji je imala u čaši:"Možda je vreme da te častim onim pićem koje sam ti odavno obećala".

"Možda bi ipak trebala da usporiš malo sa alkoholom", rekao sam joj zabrinuto,jer nisam želeo da pretera sa njim.

"Ne kvari zabavu, ovde smo da bi zaboravili na sve probleme, a ne da bi razmišljali", rekla je, a zatim se i nasmejala.

Ustala je i otišla da nam uzme piće, a ja sam je pratio pogledom kroz masu ljudi. Opušteno se u ritmu muzike provlačila kroz gužvu koja je ovde vladala, a ja sam sve to zapanjeno posmatrao.

Nedugo zatim ona se vratila i pružila mi čašu viskija, a zatim je ispila njenu.

"Saro, zaista mislim da bi trebala da usporiš..."

"Antoni, ovde smo da bi se zabavili i zaboravili na stvarni život, nemoj toliko da brineš o svemu", rekla je ustajući počinjući da igra u ritmu muzike, a sa sobom je povukla i mene.

Nisam se opirao, ali znao sam koju granicu ipak ne smem preći, jer nisam želeo da se kasnije zbog toga kajem. Ona je već bila opijena i verujem da se sutra i neće seća ti ovoga, ali ja ipak ne želim da se osećam krivim.

Ostatak večeri sam uspevao da je držim podalje od alkohola, a ona to nije ni primećivala.

"Saro, dugo te nisam video", rekao je muškarac i blago je uhvatio za ruku:"Možemo li da razgovaramo?"

Nikada ga do sada nisam video, ali sam se mogao zakleti da sam u Sarinim očima ugedao bes koji nikada do tada nisam video.

"Mark, nemamo mi više o čemu da razgovaramo, ti si svoje rekao, sada se vrati svojimsvojim igračkama", otresito mu je odgovorila i odgurnula je njegovu ruku od svoje, a u njenom pogledu je pistojala neka hladnoća koju nikada do tada nisam video u nekoj devojci.

"Molim te Saro, znam da sam pogrešio..."

"Mark, već sam ti rekla da me ostaviš na miru, prešla sam preko toga, ali oprostila nisam i nikada i neću, sada te molim da se pomeriš od mene i da mi ne uništavaš ostatak večeri"

"Saro, molim te da de vratiš na posao, napravio sam grešku i spreman sam sve da učinim da bi mi oprostila"

"Nikada se neću vratiti na taj posao, ono što sada imam je mnogo bolje od tvoje propale male firme i imam šansu da sebi izgradim karijeru, što tamo nikada nisam imala", rekla je:"Jedini razlog zbog kog sam radila tamo bio si ti, jer sam zbog tebe bila spremna i da žrtvujem svoju karijeru, a tebi hvala što si mi pokazao koliko sam u stvari grešila".

"Sve ću učiniti da ti pokažem da je to bila greška, ti i ja smo bili onaj par kome su svi zavideli..."

Ona se samo nasmejala na ovo, a hladnoća u njenim očima je učinila da se i sam naježim:"Bili, Mark, bili; akcenat je na prošlom vremenu".

"Sada sam ponovo srećna daleko od tebe i tvojih malih igara, nisi me nikada zasluživao, ali ja to do tada nisam shvatala", rekla je.

"Sa kime si to toliko srećna?", podrugljivo je upitao:"Sama ne možeš biti toliko srećna..."

U sledećem trenutku ona me privukla još bliže sebi, a njene usne su se našle na mojim, bez upozorenja.

Moja racionalna strana mi je govorila da treba da se odmaknem od nje, jer su alkohol i bes bili odgovorni za ovaj poljubac, ali ja to jednostavno nisam mogao da učinim. Moja ruka se našla na njenom obrazu i polako sam pomerao jednu od njenih lokni.

Osetio sam elektricitet svuda oko sebe, kao da je sve oko nas nestalo i kao da smo jedino bitni bili nas dvoje; samo na kratko, poželeo sam da ovaj trenutak traje zauvek.

Trenutno mi nije bilo bitno ni to što je ovaj poljubac bio namenjen njenom bivšem, jer je želela da ga napravi ljubomornim i da mu se na neki način osveti; a ja sam samo osećao da želim da ona postane samo moja.

Meni nepoznati muškarac je besno udario rukom u zid, ali nas je ostavio same.

Sara se naglo odmakla od mene i u njenim očima sam video da se plašila onoga što će uslediti, sav alkohol koji je do tada popila kao da je nestao iz njenog organizma.

"Antoni... ja... ja zaista ne znam šta mi se dogodilo, oprosti molim te...", rekla je, a zatim je potrčala ka izlazu provlačeći se kroz gužvu koja nas je okruživala.

"Saro, sačekaj molim te..."

Pokušavao sam da je pratim, ali ona se mnogo veštije kretala kroz ovu masu, kada sam izašao iz kluba video sam taksi kako odlazi.

__________________________________

Evo ga još jedno poglavlje, nadam se da vam se svidelo. :)

Da li će se Antoni i Sara uopšte sećati ovoga ili je uticaj alkohola toliko bio jak na njih da će ovaj prvi poljubac ipak ostati zaboravljen?