Njihov srećan kraj 🔚

19.

SARA

Antoni me još jednom poljubio pre nego što se odmakao od mene, uživala sam u svakom njegovom dodiru i čeznula sam za svakim njegovim poljupcem. Iza nas je bila još jedna naporna nedelja u kojoj nismo uspeli da se vidimo i ispričamo, svake večeri bi razgovarali telefonom, ali to je bilo mnogo drugačije od ovoga.

"Saro, da li bih mogao da te zamolim za jednu uslugu?", pitao me, a ja sam ga upitno pogledala, jer nisam znala šta bi želeo.

"Naravno, ukoliko sam u mogućnosti da ti pomognem, znaš da uvek možeš da se osloniš na mene", osmehnula sam mu se.

"Danas moram da otputujem na par dana u Njujork zbog stomatološke konvencije, a želeo bih da imam nekoga ko bi mogao da proverava Alehandra", mogla sam ugledati ozbiljnost u njegovim očima:"Želeo bih da to bude neko kome zaista verujem, a ne bih želeo da mučim Damiena jer već i bez toga ima previše obaveza, želeo sam to ranije da te pitam, ali smo oboje bili prezauzeti oko naših poslova i nismo se viđali, a nisam želeo da te ovo pitam preko telefona".

Očigledno i dalje nije verovao svom bratu, čim je želeo da ga neko proverava za njega, a ne mogu ga kriviti jer pre samo par meseci Alehandro je bio neverovatno neodgovorna osoba.  Zbog načina na koji sam se i sama ponašala u tinejdžerskim godinama mogla sam razumeti Alehandra, ali sa druge strane razumela sam i svog dečka.

"Naravno, ali šta tačno želiš da uradim?", pitala sam ga, jer zaista nisam želela neprestalno da budem uz Alehandra, ipak sam želela da poštujem njegovu privatnost.

Jedan deo mene se osećao ponosnom jer mi je ipak verovao toliko da mi se obrati za pomoć oko problema koji je imao.

"Želeo bih da povremeno odeš do mog stana i proveriš da nije napravio neki problem", rekao je ozbiljno.

"Ukoliko je to sve što tražiš rado ću to učiniti, ali nadam se da ne očekuješ od mene da pokušavam da mu budem autoritet, jer u tome ne verujem da bih uspela."

"Nikada to ne bih tražio od tebe i ovo je previše, Viktorija je tu da mu bude autoritet, ali koliko sam shvatio pojavio se neki ozbiljan problem u kompaniji i ona će biti zauzeta zbog toga", iskreno mi se osmehnuo:"Pokušao sam da saznam o čemu se radi jer ona sve više vremena provodi u kompaniji i primetio sam da je mnogo nervoznija nego inače, ali Viktorija je takva da ne želi ništa da mi otktije jer štiti interese kompanije, samo sam želeo da joj pomognem i pokušam da nekako rešim taj problem zajedno sa njom, ali ona je neverovatna".

"Moraš je razumeti, ona je jedna od predstavnica te korporacije i nije joj dozvoljeno da razgovara o tome, zamisli da ja od tebe tražim da mi otkrivaš stanje tvojih pacijenata i novosti koje se dešavaju unutar bolnice, ti joj jesi brat, ali ona samo štiti korporaciju i karijeru koju je gradila sve ove godine i sam znaš da posao i privatan život ne smeš mešati", blago sam mu se osmehnula.

"Nećemo sada o njoj, samo sam želeo da te zamolim da me pozoveš ukoliko primetiš neki problem, Alehandro uživa u velikim žurkama i proslavama, a ja ne bih želeo da se vratim u demoliran stan za koji sam radio sve ove godine", rekao je ozbiljno, a ja sam se nasmejala na ovo.

"Onda smo se dogovorili, odlaziću kod njega i ponekad mu odneti ručak koji će verovatno biti iz restorana jer se ja ne snalazim najbolje u kuhinji", pokušala sam da ga nasmejem, ali je on ipak ostao ozbiljan:"Ukoliko budem saznala da postoji neki problem obavestiću te u najkraćem mogućem roku".

Približila sam mu se, a onda i spustila svoje usne na njegove, uzvratio mi je poljupcem, a atmosfera je ponovo postala opuštena. Videla sam kako uznemirenost i strepnja napuštaju njegovo lice na kome se sada mogao videti široki osmeh.