Njihov srećan kraj 🔚

11.

ANTONI

Cele večeri sam je posmatrao, ali Sara je jednostavno izbegavala da mi se obrati i pogleda me. Pričala je sa Andreom i Elenom, igrala se sa Davidom, ali ni u jednom trenutku nije ostajala sama i nije mi dopuštala da joj se obratim.

Kada je Andrea pitala Damiena da je odveze do njenog stana, morao sam da se ponudim da ja to uradim, jer to je značilo da će morati da razgovara sa mnom i ako je to vešto izbegavala. Ne mogu reći da nisam primetio koliko je i Andrea želela da to uradim.

Nakon razgovora sa njom bilo mi je drago što me nije mrzela i što nije krivila mene, iako smo oboje bili podjednako krivi. Želeo sam da počnem ponovo, ali ovoga puta ne želim da se sa njom sretnem u klubovima, ne želim da se bilo koja od neugodnih situacija ponovi i želeo sam da je odvedem u neki od otmenih restorana gde ćemo moći nasamo da razgovaramo.

Ona je izgledala savršeno kao i uvek, čak i u izbledelim farmerkama i košulji, odisala je samopouzdanjem i lepotom i definitivno je znala da ostavi utisak na sve oko sebe. Kosa joj je bila vezana u visoki elegantni rep i svi pramenovi su bili na svom mestu, bila je perfekcionista kada se radilo o sitnim detaljima i ništa joj nije moglo promaći.

Kada sam parkirao auto ispred njene zgrade nisam mogao da odolim, a da je ne poljubim, makar to bilo u obraz.

Video sam koliko je to iznenadilo, jer su joj se obrazi zarumeneli, a glas joj je blago zadrhtao pre neho što je izašla iz auta, te njene reakcije zaista su mi bile neodoljive

Vrata svog stana sam otvorio i dalje razmišljajući o šminkerki koja mi je polako, ali sigurno, osvajala srce. Očekivao sam da svetla budu pogašena ali na moje iznenađenje stan je bio osvetljen, nastavio sam ka dnevnoj sobi gde sam pronašao moju bliznakinju i mlađeg brata.

"Kasniš", rekla je pre nego što me i pogledala:"Gde si bio do sada, sutra je radni dan?"

"Bio sam kod Flejmovih na večeri, inače divan način da se pozdravi brat koga nisi videla šest meseci", rekao sam i blago joj se nasmejao.

Ona je uvek bila moja druga majka, savršena u svemu što radi i perfekcionista u svakom aspektu. Bila je naslednica kompanije koju moj otac poseduje i vešto je znala da se postavi kao vođa, ali neuspeh je reč koja u njenom rečniku nije postojala, od malena je težila da sve što radi mora biti savršeno, dok smo moj mlađi brat i ja itekako znali šta je neuspeh...

Zagrlio sam je, a ona mi je uzvratila, koliko god znala da bude teška i zahtevna osoba, ona je ipak bila moja sestra bliznakinja i bezgranično sam je voleo; ali i pored toga što smo bili blizanci, nismo imali ništa zajedničko.

"Evo ga naš veliki problem u porodici", našalio sam se i zagrlio Alehandra, on je bio devet godina mlađi od mene, ali imao je veče šanse od Viktorije da mi bude blizanac, jer sam u njemu video sebe.

Moj devetnaestogodišnji brat mi je uzvratio zagrljajem i nasmejao se na moju šalu, oduvek smo se najbolje slagali, bez obzira na razliku u godinama.

"Moramo ozbiljno da razgovaramo o njegovom ponašanju", rekla je Viktorija prekidajući naš porodični momenat i prekrštajući ruke na grudima, dajući nam do znanja da se nije šalila.

"Može li to da sačeka do sutra, zaista sam umoran, a sutra radim prvu smenu?", upitao sam je, nisam bio umoran koliko nisam mogao da slušam njeno pridikovanje.

"Ne, ne može da čeka"

Nestrpljiva kao i uvek, vidim da je sve ove godine uopšte nisu promenile...

"Položio je samo dva ispita, kao da se i ne trudi da prođe godinu..."

"Nije tačno, ja uvek planiram da položim, ali mi to jednostavno nekad ne ide od ruke...", rekao je.

"Vidim da si u velikoj nevolji...", rekao sam i rukom mu pomrsio kosu, ovo sam mu uvek radio još od kada je bio mali jer ga je to uvek nerviralo. Nisam mogao, a da se ne nasmejem na njegovu izjavu.

"Prestani sa tim, nisam više dete", pobunio se, ali sam se ja samo nasmejao na ovo.

"Možda nisi dete, ali si i dalje moj mlađi nestašni i neozbiljni brat"

"Da li biste vas dvojica mogli da budete ozbiljni samo na pola sata?!", iznervirano nas je pogledala naša draga sestra, a ni jedan od nas nije više želeo da testira njen temperament.

"Ovo što je on učinio je neverovatno, prosto je nedopustljivo da se tako ponaša, nije dao tri ispita u ovoj godini i malo mu fali da padne godinu, ovaj problem mora biti rešen u najkraćem mogućem periodu", rekla je strogo:"Povukla sam neke veze i prebacila ga na fakultet koji se nalazi u blizini, ostatak godine će provesti kao student na razmeni i ti ćeś biti zadužen za njega i njegove ispite, ukoliko ni to ne bude radilo živeće sa mnom"

"Čekaj, hoćeš da kažeš da ćeš tinejdžera ostaviti meni?", upitno sam je pogledao, voleo sam svog brata, ali ja nisam bio osoba koja je mogla nekome da bude uzor i nisam mogao da brinem o detetu, iako on zakonski više nije dete, potreban mu je staratelj.

"Imaš nešto protiv toga?"

"Viktorija, ja sam šef stomatologije, neću moći mnogo vremena da provodim sa njim zbog svojih obaveza i ne znam koliko je to pametna ideja...", rekao sam.

"On me je molio da bude kod tebe i obećao je da će uraditi sve da ne padne godinu i položi ispite", rekla je, a zatim se uputila ka jednoj od gostinjskih soba:"Rasprava je završena".

"Slušaj, sve je bolje od toga da živim sa njom, nedelju dana sa njom je isto kao i život u paklu, tri meseca bi joj bilo dovoljno da mi ispere mozak i od mene napravi njnu mušku verziju, ne želiš da ti brat bude bezosećajni i hladnokrvni genije, zar ne?"

"Pobedio si, ostaješ sa mnom, ali moraš pokušati da se popraviš na fakultetu, razumem da si u godinama u kojima ti je najgore učiti, ali to je život i moraš misliti  o svojoj budućnosti", rekao sam i još jednom mu rukom pomrsio kosu:"Idem u krevet, za par sati treba da budem na poslu, a tamo me čekaju i pacijenti".

"Laku noć, doco"

"Želiš i tebe da povedem na posao, pa da se uverim da učiš?", upitao sam ga ozbiljnim glasom, ali on je samo odmahnuo glavom, nije shvatao da se šalim...

"Radije ću ostati u stanu, bolje je za koncentraciju"

"Ako to ne bude donelo rezultate, učićeš u mojoj kancelariji", rekao sam.

"Sad mi je jasno zašto ste vas dvoje blizanci, rođeni ste da mučite sve oko sebe i uživate u tome"

"Verujem da ne želiš da testiraš tu teoriju, sutra ćemo razgovarati o pravilima koja ćeš morati da poštuješ, ukoliko ne želiš da te prevremeno vratim kod Viktorije", rekao sam i uputio se ka svojoj sobi, koliko god želeo da uživam u šalama na bratov račun, zaista mi je bio potreban san.

__________________________________