Njihov srećan kraj 🔚

9.

SARA

Probudila sam se sa užasnom glavoboljom zbog koje verujem da mi je prethodno veče bilo zaista zanimljivo.

Šta se uopšte sinoć desilo?

Osmotrila sam svoje okruženje i uvidela sam da se nalazim u sopstvenom stanu i na moju sreću bila sam sama, okružena mnoštvom udobnih jastuka.

Pokušavala sam da se prisetim prethodne noći, ali moja sećanja su bila maglovita. Trudila sam se da se prisetim makar poslednjeg detalja koji je prethodio mnogobrojnim ispijenim čašama, a onda su me sećanja sustigla.

Antoni me privlačio od samog početka, posmatrala sam ga neko vreme pre nego što sam odlučila da se pozdravim sa njim. Sećam se da sam sela pored njega i da smo razgovarali, posle par pića smo zaplesali i posle toga se pojavio Mark.Osećala sam se besnom i ljutom, želela sam da ga napravim ljubomornim i u sledećem trenutku moje usne su se našle na Antonijevim.

Šta sam to učinila?

Nisam sebi smela dozvoliti da se tako napijem, da sam bila pažljivija ništa od toga se ne bi ni desilo, ali šta sada mogu da uradim da ispravim situaciju?

Poljubila sam Antonija, muškarca koga želim i koji me privlači, ali nisam mogla izabrati gori trenutak.

On sada verovatno misli da sam to učinila samo da bih Marka napravila ljubomornim i da bih ga razbesnela, ali duboko u sebi ja sam znala da to nije bio razlog zbog kog sam ga poljubila.

Sećanje koje mi je ostalo najjasnije je trenutak u kom sam spustila usne na njegove, bio je iznenađen, ali mi je uzvratio poljubac. Osećala sam njegovu ruku na svom obrazu dok mi nežno sklanja pramen kose sa lica, želela sam da taj trenutak zauvek traje. Naše usne bile su spojene u strastvenom poljupcu za kojim sam toliko dugo žudela.

Znala sam da ni on nije odbio poljubac, ali pitala sam se da li je to bilo samo zbog alkohola ili je ipak i on to želeo isto toliko jako koliko i ja.

Zvono na vratima se oglasilo i samo pogoršavalo glavobolju koju sam već imala. Nisam nikoga očekivala, zar ne?

Bacila sam pogled prema ogledalu koje se nalazilo u uglu hodnika, ostaci maskare su i dalje bili vidljivi, a kosa mi je viđala i bolja izdanja od ovog, nekada uvijena i sređena kosa sada je bila ravna i zamršena kao posledica dvanaestočasovnog sna.

Otvorila sam vrata i videla moju najbolju drugaricu sa širokim osmehom koji je uvek imala.

"Šta se tebi dogodilo?", upitno me je pogledala.

"Uđi unutra, ne želim da me još neko sem tebe vidi ovakvu", nasmejala sam se, samo njeno prisustvo je odmah moglo da mi popravi raspoloženje, jer ona je bila moje drugo ja i navikla je da me viđa u ovakvim izdanjima.

"Da li se nešto zanimljivo desilo prethodne noći", upitala me sa osmehom:"Da li si nekoga upoznala?"

"Idem po kafu, a zatim ću ti sve ispričati", rekla sam, a ona se uputila ka dnevnoj sobi dok sam ja otišla do kuhinje.

Mislim da je bilo krajnje vreme da nekome isptičam šta se dešavalo između Antonija i mene, a Andrea je bila jedina osoba kojoj sam se uvek mogla obratiti, bez obzira na doba dana bez straha da će me osuđivati.

Skuvala sam sebi kafu dok sam njoj napravila njen omiljeni čaj, znala sam koliko trenutno mora da vodi računa o svom zdravlju i da mora izbegavati sve vrste kafe, ali meni je kofein bio preko potreban.

Pružila sam joj šoljicu čaja od nane, a ona me je pogledala pogledom koji je značio da želi da čuje sve detalje.

"Zaista ne znam kako izdražavaš bez kafe, ja nikada ne bih mogla da je se odreknem na tako dug vremenski period", našalila sam se, pokušavajući da opustim atmosferu.

"Ne pokušavaj da promeniš temu, vreme je da mi otkriješ ono što si skrivala od mene prethodnih par meseci", rekla je:"Trudila sam se da te ne primoravam na razgovor, ali čak i moje strpljenje ima granice..."

Ispričala sam joj sve što se dešavalo sa Antonijem i sa mnom još od njenog venčanja, a ona me je pažljivo slušala i nije me prekidala. Pokušavala sam da ne izostavim ni jedan jedini detalj.

"Andrea, zašto se smeješ?", pitala sam je.

"Imala sam osećaj da se nešto dešava između vas, često sam vas viđala zajedno da bi to ipak bila slučajnost, ali nisam želela da te pritiskam jer sam znala da ćeš mi u pravo vreme sve sama reći", rekla je sa osmehom.

"Andrea, sinoć sam sve uništila, ne znam kako ću uopšte moći da ga pogledam u oči nakom onoga što sam učinila", rekla sam iskreno:"U najboljem slučaju je bio toliko opijen da se toga neće ni sećati".

"Sama si rekla da ti je uzvratio poljubac, a ne verujem da je toliko popio da se ne bi toga sećao, na tvoju žalost", rekla je uz blagi osmeh:"Mada mislim da ćeš morati da se suočiš sa njim nnogo ranije nego što si to planirala..."

"Hočeš li mi objasniti kako to misliš?", pitala sam je, ne verujem da ću u skorijem periodu biti u stanju da se susretnem sa njim...

"Elena večeras organizuje porodičnu večeru na koju ste Antoni i ti pozvani, ovde sam da te obavestim o tome i da ti prenesem Elenine pozdrave"

"Andrea, ja ne idem, ne posle onoga što se sinoć dogodilo", rekla sam:"Izmisli nešto, reci da sam bolesna ili da sam na poslovnom putovanju..."

"Saro, ne postoji način na koji možeš izbeći nešto što moja svekrva organizuje, a da je pri tome ne dobijes za svog neprijatelja", rekla je sa širokim osmehom.

Duboko u sebi znala sam na šta misli, Elena je bila žena koja nije znala za odbijanje i ta reč u njenom rečniku nije postojala, dok sam joj pomagala oko organizovanja venčanja imala sam prilike da se u to i sama uverim.

"Možda budem imala sreće pa se Antoni neće pojaviti", pokušavala sam da se utešim, ali ni to mi nije polazilo za rukom.

"Ne bih da ti rušim snove, ali Elena je praktično odgajila Antonija i ne verujem da je on toliko smeo da je odbije..."

"Hvala ti na neverovatnoj podršci koju mi svakodnevno pružaš", rekla sam i uzdahnula:"Nadam se da je sarkazam bio uočljiv".

Njeno lice je postalo namršteno i videla sam kako je rukom posegnula prema svom stomaku. Plašila sam se za nju i njenu bebu, nisam želela da im se nešto dogodi daleko od njene porodice pune lekara.

"Da li si dobro?!", zabrinuto sam je upitala, a ona mi se samo osmehnula i uzela moju ruku u svoju, stavljajući je na njen stomak.

Mogla sam osetiti pomeranje njene bebe, a suze radosnice su krenule same od sebe, bila sam toliko srećna da to rečima nisam mogla opisati.

Ona me je čvrsto zagrlila:"Vidiš, čak i on pokušava da ti kaže da ne bi trebala toliko da se brineš oko toga, sve će biti u redu".

"Andrea, ovo...ovo je neverovatno", rekla sam.

Nikada do sada nisam imala priliku da osetim pomeranje nerođene bebe, jer kada je bila trudna sa Davidom ja sam je videla tek kada je ušla u deveti mesec, ali osećaj je bio zaista neverovatan.

__________________________________

Dva poglavlja u jednom danu. :)

Počela sam da koristim instagram @uchihamikotosama_wattpad. Na ovom profilu ću izbacivati novosti vezane za priče i pisanje, mnogo bi mi značilo ako biste me i tamo podržali.