Njihov srećan kraj 🔚

13.

ANTONI

Kada sam se smirio od današnjih događaja koje izazvao moj brat, odlučio sam da pozovem Saru i objasnim joj da je njen auto greškom završio kod mene, izostavljajući činjenicu da je moj brat vozio njen auto.

"Antoni", mogu se zakleti da se nasmejala kada mi je odgovorila na poziv:"Malo sam zauzeta trenutno, ljudi iz servisa su nekome greškom vratili moj auto i sada je on izgubljen, tako da moram da se pobrinem za to".

"Upravo zbog toga te i zovem, tvoj auto je greškom završio na parkingu moje zgrade", rekao sam.

"Antoni, molim te mi reci da se ne šališ", njen zabrinuti glas je ponovo postao veseo.

"Ne šalim se, tvoj beli džip se nalazi na parkingu, lično sam se u to uverio", rekao sam joj:"Želiš li da ti ga ja vratim? Zaboravila si svoje rezervne ključeve u mom autu kada smo išli do ordinacije"

"Nema potrebe za tim, ja sam u taksiju i biću kod tebe za nekih desetak minuta", rekla je uzbuđeno:"Naravno ako ti ne smetam..."

"Naravno da mi ne smetaš, dobrodošla si", rekao sam joj, a ubrzo sam prekinuo vezu.

Otišao sam do sobe u kojoj inače boravi moj brat da ga obavestim šta će upravo morati da uradi:"Vlasnica auta koji si vozio po gradu dolazi u naš stan, molim te da ne praviš neumesne šale i budeš fino vaspitan ispred nje, to mi je prijateljica".

"Samo prijateljica?", podigao je obrvu, a na usnama mu se pojavio lukavi osmeh.

"Alehandro, upozoravam te, previše si problema prouzrokovao u ovom danu..."

"U redu, kako god ti kažeš, ako kažeš da ti je to prijateljica, onda je samo prijateljica", rekao je:"Da li bi ipak mogli da razgovaramo oko mogućnosti da ne dobijem dadilju?"

"Imaš rok od mesec dana da položiš makar jedan ispit i da ne napraviš nikakav problem, ukoliko to ispuniš neće biti dadilje", rekao sam mu.

Istina je da nikada nisam ni planirao da mu nabavim dadilju, ali morao sam nekako da ga zaplašim. Nisam imao iskustva sa decom, jer kada je on napunio pet godina ja sam već bio na školovanju u inostranstvu i nikada nisam imao priliku da posmatram njegovo odrastanje i želeo sam da to nadoknadim, ali prvo moram da se pobrinem za njegovo problematično ponašanje.

"Hvala ti", pobedonosno se nasmejao.

"To nije sve, zar si zaista mislio da ću tek tako preći preko činjenice da si bio u pritvoru?", upitao sam ga, a on je u odgovoru nervozno prošao rukom kroz kosu:"Nema izlazaka i žurki, alkohola, devojaka u narednih mesec dana i samo da napomenem droga i bilo koje drugo opojno sredstvo su strogo zabranjeni, kao i dovođenje devojki i priređivanje žurki u mom stanu, toga neće biti ni nakon isteka tih mesec dana"

"Šta mi onda preostaje da radim?", upitao me je razočarano:"Antoni, bio si i ti u mojim godinama..."

"Da spremaš ispit i učiš, a ako se to ne desi, provodićeš dane u mojoj kancelariji gde verujem ne bi voleo da spremaš ispite", rekao sam:"Bio sam i ja u tinejdžerskim godinama i mogu ti reći da sam samo jednom pao ispit u toku celog mog fakulteta i Viktorija se lično pobrinula da se to više nikada ne ponovi".

"Zar zaista možeš to da učiniš?", pitao me je:"Pa ja sam ipak punoletan..."

"Jesi punoletan, ali da te obradujem, tvoj bankovni račun je sada pod mojim nadzorom i ukoliko to poželim blokiraću ti karticu", zlobno sam mu se osmehnuo, izgleda da ipak mogu da budem autoritativan kada je to potrebno.

"Ne bi to učinio..."

"Ne želiš da testiraš moje strpljenje i granice", rekao sam i pobedonosno mu se nasmejao, a ubrzo se zvono oglasilo.