Njihov srećan kraj 🔚

1.

SARA

"Želim sve detalje", rekla sam grleći Andreu koja se tek vratila sa medenog meseca, zaista mi je nedostajala prethodnih mesec dana.

"Da li si ti zaista znala gde ću provesti medeni meses?", pitala me je.

"Veruj mi bila sam zapanjena isto koliko i ti", rekla sam, smejući se.

"Saro, to je privatno ostrvo!", rekla je, a u glasu joj se mogla čuti zapanjenost.

"Da, ostrvo koje je Elena dobila od gospodina Džejkoba kada se udala za njega, znam za to, prvo sam mislila da se Elena šali sa mnom, ali se ispostavilo da je bila iskrena", rekla sam.

Ko bi poverovao u to da neko može posedovati privatno ostrvo i to u blizini Rio de Ženeira? Ja sigurno ne bih, ali izgleda da i takvi ljudi postoje i žive u našoj blizini. Uvek sam znala da su Flejmovi bogati, ali nisam znala da su toliko bogati da poseduju i privatno ostrvo.

"Zašto mi to nisi rekla?"

"Da li bi mi poverovala da sam ti rekla da ćeš provesti medeni mesec na ostrvu koje poseduje tvoja svekrva?", pitala sam je.

"U pravu si, ne bih."

Na ovo smo se obe zasmejale, nedostajale su mi naše šale.

"Hoću da znam tvoju reakciju kada si saznala", rekla sam uz osmeh.

"Prvo sam mislila sa ostajemo u Riu, pošto smo prvu noć prespavali u tamošnjem hotelu i dan smo proveli šetajući po gradu, a onda mi je Damien rekao da to nije naša finalna destinacija, pre nego što sam to i znala bila sam na manjoj jahti, a posle tridesetak minuta bili smo na ostrvu", rekla je zapanjeno.

"Objasni mi kako ti je Damien objasnio da je to ostrvo u vlasništvu njegove porodice?"

"Nije mi to ni objasnio, rekao je da je njegova majka iznajmila ostrvo, tek pet dana pred polazak saznala sam pravu istinu", rekla je:"Ja sam očekivala Havaje ili Maldive, pošto su Nikolas i Teodor stalno pričali o tome, ali privatno ostrvo, to zaista nisam mogla ni da sanjam".

"Mogu da zamislim tvoju reakciju", rekla sam.

"Ali pored tog iznenađenja super sam se provela sa svojim mužem", nasmejala se:"Mada, David mi je mnogo nedostajao, nikada se toliko dugo nisam odvajala od njega i nedostajala mi je moja beba ".

"Veruj mi uz njihovu porodicu, Antonija i mene, nije ni primetio da vas nema", nasmejala sam se:"Uživao je u svoj pažnji koju je dobijao, a pored Elene na svojoj strani niko nije mogao ni da pokuša da ga kritikuje, on je babino mezimče".

Davidu su nedostajali roditelji, kao i svakom detetu, ali prethodnih mesec dana nije imao ograničenja i svi su se trudili da mu ispune svaku želju, imao je porodicu kakvu bi druga deca samo mogla poželeti, ipak zaslužio je to posle svega što se dogodilo sa Aleksandrom.

"Hvala ti što si bila uz njega, zaista mi to mnogo znači, ipak si ti moje drugo ja", rekla je i zagrlila me.

"Nemaš na čemu da mi zahvaljuješ, to je ono što drugarice rade jedna za drugu, čuvamo jedna drugoj leđa, zar ne?"

"Hoćeš li mi sada reći šta ima novo kod tebe?", pitala me je:"Nemoguće da ti se ništa zanimljivo nije desilo dok mene nije bilo, možda postoji neki muškarac za kog bi trebala da znam?"

"Znaš mene, vikendom izlazim i zabavljam se, radnim danima sam na poslu, tako da je sve po starom, bilo je tu par kratkih veza, ali ništa bitno", rekla sam.

Volela sam zabavu i izlaske, to je bilo sve što sam imala. Želela sam da započnem porodicu sa Vilijamom, zaista sam verovala da će se to dogoditi, koliko god ja to odbijala da priznam, želela sam da se na kraju dana osetim voljenom. Posle šest godina veze to se i očekivalo, zar ne? Ali kada sam saznala da me je četiri godine varao sa ženom sa kojom sam ja svakodnevo razgovarala i družila se, slomio me.

Sada su alkohol i žurke sve što mi je bitno, odustala sam od verovanja da ću pronaći osobu za sebe, a kad malo bolje razmislim deca su samo prevelika obaveza. Daleko od toga da nisam volela decu, ali ne bih sebe mogla zamisliti u toj ulozi. Volim da povremeno pričuvam Davida, ali na kraju dana ga ipak vratim njegovim roditeljima i mogu mirno da spavam znajući da niko ne zavisi od mene.

"Znaš šta mislim o tom načinu života", rekla je i uzdahnula.

"Andrea, ovo sam uvek bila ja, ti si uvek bila štreberka koja je sanjala o mužu i porodici, ja to nikada nisam želela, brak je za mene obaveza, a ne nešto čemu bih se radovala", rekla sam.

To je bila istina, kada smo kao tinejdžerke sanjale o svojoj budućnosti Andrea je sanjala o mužu, deci i tome da postane doktor ili farmaceut, ja sam sa druge strane želela da budem šminkerka, jer me fakultet nikada nije privlačio, a decu nikada iskreno nisam toliko ni želela.

"Uvek sam mislila da ćeš na kraju promeniti mišljenje, ali ti si nepromenljiva", rekla je.

"Uvek smo bile toliko različite, a toliko slične", rekla sam.

Nikada nismo volele iste stvari i imale ista zanimanja, uvek smo bile opšte suprotnosti, ali verujem da je u našem slučaju ona uzreka "suprotnosti se privlače", ipak bila istinita. Petnaest godina prijateljstva i sve te godine odvojenosti to dokazuju, jer smo jedna u drugoj videle sestre, najduži period koji smo nas dve izdržale da ne razgovaramo jedna sa drugom bio je tri meseca i to zbog neke gluposti u tinejdžerskim danima.

"Pa kako je biti udat, gospođo Flejm?", pitala sam je sa osmehom, želevši da promenim temu.

"Ne zovi me tako, osećam se staro", rekla je, ali joj se iskreni osmeh pojavio na licu kada sam je tako nazvala.

"Biće teško vratiti se stvarnom životu i obavezama koje uz njega idu, uz otvaranje nove bolnice ne znam ni koliko ću viđati članove moje nove porodice, Nikolas već koliko sutra odlazi da bi bio u odboru i nadgledao rad nove bolnice", rekla je.

"Sve će biti u redu, nemoj se previše nervirati oko toga"

"Ne znam kako uspevaš da uvek budeš tako pozitivna i opuštena", rekla je, a ja sam se na ovo nasmejala.

"Znaš šta ja uvek kažem?"

"Neću da se nerviram, utiče mi na lepotu", zajedno smo rekle, a zatim smo prasnule u smeh.

"Ima još nešto što ti nisam rekla", čekala sam pravi trenutak da joj to kažem, a nisam želela da to bude preko telefona:"Dobila sam ponudu da radim za Chanel".

"Šališ se zar ne?!", upitno me je pogledala, a ja sam odmahnula glavom.

"Pa to ti je oduvek bio životni san", čvrsto me je zagrlila:"Čestitam, znam koliko si naporno radila za ovo i zaslužila si".

"Hvala ti", uzvratila sam joj zagrljaj:"Ali ovo moramo proslaviti na moj način".

"Ovo je zaista velika stvar, tako da te ne mogu odbiti", rekla je.

"Ali ipak ćemo sačekati da se stvari stišaju zbog otvaranja nove bolnice, tako ćemo imati dupli razlog za slavlje", rekla sam radosno.