Njihov srećan kraj 🔚

3.

SARA

"Možete li obavestiti doktora Riveru da smo stigle, on nas očekuje?", pitala sam jednu od sestara.

"Naravno, trenutno ima pacijenta, ali obavesti ću ga da ste stigle", rekla je, a ja sam se sa Andreom uputila ka čekaonici.

"Ne mogu da verujem da mi ovo radiš, ti... od svih ljudi... od tebe ovo zaista ne bih očekivala...", Andrea je ponovo previše brinula zbog stomatološkog pregleda, ona je jednostavno nepromenljiva.

"Na ovome možeš zahvaliti Antoniju i tvom mužu, mene su samo zamolili da se uverim da si stigla do stomatološkog odeljenja bolnice", rekla sam pokušavajući da suzdržim svoj smeh:"Ovo nije bila moja ideja, tako da možeš njih da kriviš".

"Ipak im pomažeš u tome, okrenula si leđa svojoj najboljoj prijateljici, posle svih ovih godina prijateljstva, posle svega što smo prošle zajedno, svih uspona i padova, ti mi to ovako vraćaš...Sudeluješ u mom mučenju...", njeno izlaganje bilo je prekinuto Antonijevim glasom.

"Vidim da ste stigle na vreme", rekao je sa širokim osmehom, a zatim nas je opušteno upitao:"Šta ima novo?"

"Upravo si prekinuo Andreinu petominutnu dramu kako sam joj okrenula leđa zbog ovoga", rekla sam:"Bilo bi makar pošteno sa tvoje strane da priznaš da je ovo Damienova i tvoja ideja".

Osetila sam Andreino stopalo na svom, jasno mi  je davala do znanja da će mi se osvetiti za ovo, čim bude dobila priliku da to učini, a ja se tome i neću radovati, jer Andrea je inače osvetoljubiva, trudna Andrea je mnogo gora.

"Voleo bih to da čujem", rekao je, a ja nisam mogla da se ne nasmejem, njegov osmeh je bio zarazan, a čak i ispod džempera i mantila, moglo se videti da stanlno posećuje teretanu. Prekrstio je ruke na grudima, sto je omogućilo njegovim mišićima da još više dođu do izražaja.

Odmahnula sam glavom, nisam mogla na taj način da razmišljam o kumu moje najbolje prijateljice, ali moram priznati da odlično izgleda.

"Neće mi biti teško da to ponovim, ali pod uslovom da ovo odložimo", rekla je Andrea.

"To se neće desiti, ali makar si pokušala, ne odlaziš odavde dok se ne uverim da je sve u redu", nasmejao se ponovo.

"Danas se zaista ne osećam najbolje...", rekla je.

"Što pre počnemo, pre ćemo završiti", rekao je:"Tvoji izgovori to samo odlažu..."

"Andrea, sve će biti u redu, pa nisam valjda toliko strašan?"

Posle dužeg ubeđivanja, Antoni je uspeo da ubedi Andreu da uđe u ordinaciju, a ona je postala toliko bleda da sam se i ja uplašila da će se onesvestiti.

"Andrea, to sam samo ja, tvoj kum i najbolji prijatelj tvog muža, nemaš čega da se plašiš, obećavam", rekao je pokušavajući da je smiri, ali poznajući Andreu, ona to čak nije ni čula.

"Pomozi joj da sedne, ne želim da zbog mene padne u nesvest,a ja ću joj doneti vode", rekao je izlazeći iz ordinacije, pomogla sam joj da sedne, a zatim sam otvorila prozor zbog svežeg vazduha.

"Andrea, uz tebe sam, nemaš čega da se plašiš", rekla sam uzimajući njene ruke u svoje:"Nikome ne bih dozvolila da te povredi i sama znaš da je ovo za tvoje dobro".

"Znam, ali ovo je jednostavno jače od mene, ovaj miris sterilnog i čistog mi izaziva mučnine, a činjenica da smo trenutno u ordinaciji takođe ne pomaže"

Znala sam o čemu priča, jer sam i ja nekada imala strah od stomatologa, ali vremenom sam ga prevazišla, dok to nikada nije bio slučaj i sa njom.