Njihov srećan kraj 🔚

30.

SARA

Nisam više mogla da budem uz Antonija, on je ove vesti podneo previše olako i neprestano je pokušavao da me ubedi da će sve biti u redu. Ništa neće biti u redu ukoliko se ova budalaština ispostavi tačnom; ja nisam osoba kojoj je ovo potrebno.

Plakala sam na sav glas, nisam znala kako da se izborim sa ovim. Dok su se neke žene borile sa sterilitetom i molile se da im se ovo desi, za mene je ovo predstavljalo najveće moguće prokletstvo. Antonija sam poslala kući pod izgovorom da ne želim da Grejs pokupi neki virus, ali čak je i on znao da ga lažem. Obećao je da će se vratiti čim pronađe Alehandra i znala sam da će održati svoje obećanje.

Čula sam blago kucanje na vratima, a zatim sam ugledala svoju najbolju prijateljicu. Videla sam zabrinutost i strah na njenom licu, ali ona mi je odmah prišla i čvrsto me zagrlila bez i jedne reči. Nastavila sam da plačem u njenom zagrljaju, a ona je počela da me teši.

"Saro, reci mi šta želiš, kako mogu da ti pomognem?", tiho me pitala, rukom prolazeći kroz moju kosu.

"Andrea, ja ne želim ovo, ja nisam osoba puna ljubavi i pažnje kao ti..."

"Zvala sam Nikolasa, doći će čim završi sa operacijom, rekla sam mu da što pre dođe", pokušavala je da me smiri:"On je najbolji doktor koga znam..."

"Andrea, meni ne treba doktor; treba mi da mi neko kaže da je sve ovo jedna velika greška i zabuna", rekla sam, a ona me gledala pogledom punim razumevanja.

"Moraš se smiriti i razgovarati sa Antonijem, nisi sama u ovome; zajedno ćete doneti odluku."

"Ne želim da razgovaram sa njim, trebala si videti sjaj u njegovim očima i čuti njegov glas pun razumevanja i reči da će sve biti u redu. On nije u tinejdžerskim godinama bio delikvent već dete za poželeti; on nije bio u pritvoru zbog pušenja marihuane i nije se borio sa bulimijom, nije se opijao kao da sutra ne postoji... On je divan čovek i otac, za razliku od mene", glasnije sam zaplakala.

"Šta bih ja detetu mogla da pružim?", upitala sam je dok su se suze slivale niz moje obraze:"Delikventske gene, manjak ljubavi i pažnje; ne želim da budem moj otac i da ga napustim. Ja nisam osoba koja uopšte može biti majka."

Mogli su pokušavati da me ubede u suprotno koliko god žele, ali ovo je bila gorka istina. Andrea je mogla da odgaja dete sama i da studira, a ja to nisam mogla ni pored pune podrške koju bi mi Antoni pružao i sa odličnom platom. Neke žene jednostavno nisu stvorene za ovu ulogu.

"Saro tvoja prošlost je iza tebe, nemoj više da se omalovažavaš zbog toga; nije tačno da bi bi bila loša majka. Videla sam kako se ophodiš prema Davidu i Stefanu, žena koja onako brine o mojim sinovima, nikada ne bi mogla biti loša majka."

"Zašto da prestanem da govorim o prošlosti? To je sigurno neće promeniti."

"Saro..."

"Ništa "Saro", trebala sam još pre deset godina da uradim histerektomiju, ovo nema smisla. Već sam ti rekla da ja mogu da volim decu samo ukoliko ću ih na kraju dana vratiti njihovim roditeljima i ukoliko ona ne zavise od mene."

"Šta želiš da uradiš?", duboko je uzdahnula:"Ja ću podržati svaku tvoju odluku i biću ti podrška."

"Ja ne znam šta želim u tome i jeste problem, ne želim da budem majka, a ne želim ni da ubijen nevino dete. Nije mi jasno kako se ovo moglo dogoditi, dobro znaš koliko sam uvek vodila računa o ovakvim stvarima..."

"Na neke stvari jednostavno ne možeš uticati, sada moraš dobro razmisliti šta želiš."

"Možda je ovo sve jedna velika zabuna i brinemo bez razloga..."