Njihov srećan kraj 🔚

16.

Antoni

Radovao sam se tome što ću je ponovo videti, jer mi je zaista nedostajao njen smeh i njeno prisustvo, a bilo mi je i potrebno nešto da mi skrene misli sa prethodne nedelje.

Život staratelja nije ni malo jednostavan, jer Alesandro nije neko ko shvata ozbiljnost problema koje sebi stvara; a ja jednostavno ne uspevam da prodrem do njega i objasnim mu koliko greši. Ne želim da se jednog dana kaje zbog svojih postupaka i da uništi svoju budućnost, ali on u meni trenutno vidi samo još jednu osobu koja pokušava da mu pametuje.

Samo se nadam da večeras neće napraviti ni jedan problem, jer mi je potrebno da uživam u ovoj večeri i predstojećem izlasku sa Sarom.

Imao sam sreće što sam šef stomatologije u jednoj od najpoznatijih bolnica u SAD-u, jer mi je to omogućilo da u poslednjem trenutku rezervišem sto u jednom od najluksuznijih restorana. Zbog Alesandra i njegovih smicalica u potpunosti sam zaboravio na to da sam obećao Sari da ćemo izaći, ali verujem da je na kraju sve dobro ispalo i nadam se da nije primetila da sam zaboravio na to.

"Veče, Antoni", začuo sam njen veseli glas iza sebe; mislim da sam se po ko zna koji put ove nedelje ponovo zamislio.

"Ugodno veče i tebi", osmehnuo sam se kada sam je ugledao. Kosa i šminka su joj bile besprekorne, a duga i uska tamnoplava haljina je isticala sve njene obline, zbog štikli koje je obula noge su joj izgledale duže i drzanje joj je prosto odisalo samopouzdanjem.

"Prelepa si večeras", razmišljao sam da li da joj to sada kažem ili bih trebao da sačekam, ali ipak sam odlučio da to odmah uradim.

"Hvala ti", rekla je, a obrazi su joj se blago zarumeneli, izgleda da ipak nije navikla na to da stalno dobija komplimente.

Vožnja do restorana je protekla u neobaveznom razgovoru oko novina u gradu ili predstojećim revijama koje će Sara imati. Mislim da bi joj više odgovaralo da učestvuje kao model nego kao šminkerka, ali to je ipak njen izbor.

"Zaista si se potrudio oko ovoga", rekla je kada sam parkirao auto ispred jednog od najpoznatijih italijanskih hotela u SAD-u.

"Kao što sam ti i rekao, ne želim da nas ovoga puta neko ometa, prošlost je prošlost i tamo treba i da ostane", blago sam se osmehnuo.

Izostavio sam činjenicu da sam iskpristio svoj položaj da dođem do rezervacije, ali iskreno sam želeo da ovo veče bude savršeno, želeo sam da je bolje upoznam.

Ušli smo u restoran, a jedan od konobara nam je odmah prišao i odveo nas do našeg stola koji se nalazio na drugom spratu restorana i bio je odvojen od ostalih stolova, pružao je mir koji nam je bio potreban. U pozadini je tiho svirala muzika i svetla su bila blago prigušena, čineći atmosferu mnogo romantičnijom.

Ni jedno od nas nije se dugo dvoumilo oko toga šta će poručiti, ali čim je konovar otišao po naše porudžbine zavladala je neprijatna tišina. Toliko toga sam hteo da je pitam, toliko toga da joj ispričam, ali u tom trenutku sam zaboravio razgovor koji sam prethodno smišljao u sebi; nikada mi se ovo ni sa jednom devojkom nije dešavalo, jer sam ja uvek bio komunikativna i otvorena osoba.

"Kako si se snašao u ulozi starijeg brata?", upitala me.

"Iskreno, ne baš najbolje, jer je Alesandro mnogo zahtevna i nezrela osoba za svoje godine; njegovo ponašanje prelazi sve moje granice i jednostavno imam osećaj da on uživa u tome da meni stvara probleme"

"Možda samo želi da se zabavi dok je još uvek mlad, a možda samo pokušava da privuče pažnju na sebe", rekla je.

"Kako misliš da pokušava da privuče pažnju?", zaista nisam razumeo o čemu ona to govori:"Više mislim da on ne želi da prihvati obaveze i odgovornosti koje dolaze sa godinama".