Njihov srećan kraj 🔚

28.

SARA

Sedela sam u Antonijevom stanu i osećala se nelagodnije nego ikada pre, Alehandro mi je pravio društvo; ali nismo previše komunicirali.

On nije potencirao na razgovoru i na tome sam mu bila zahvalna. Pitam se zašto me zaustavio, jer mogao je jednostavno da prođe pored mene i ne obrati mi se... Nije morao to da učini, ali me zaista pozitivno iznenadio.

Zar je za samo mesec dana razmaženi bogati klinac postao odrasla osoba puna razumevanja? Antoni je zaista znao kako nekoga da promeni na bolje, jer sam očekivala da će mu za ovakvu promenu biti potrebno minimum godinu dana; jer ljudi se ne menjaju tako lako.

"Izvini zaboravio sam da te ponudim pićem, želiš li neki sok ili možda kafu?", podigao je pogled sa svog telefona.

"Ne, ali hvala na ponudi."

"Šta kažeš na nešto žestoko?", namignuo mi je, a zatim dodao sa razumevanjem:"Znam da vas očekuje jedan dug i neprijatan razgovor."

"Mislim da sam imala dosta alkohola u toku prethodne večeri", bila sam iskrena sa njim.

"Znači limunada će nam oboma dobro doći", rekao je ustavši sa fotelje.

"Nema potrebe da se mučiš, možda i ne ostanem tako dugo..."

"Svakako je i meni potrebna", slegnuo je ramenima i uputio se prema kuhinji.

Ponovo sam ostala sama sa svojim mislima i stan u kome sam proživela neke od najboljih trenutaka, sada mi je izgledao tako strano. Svi ukrasi i biljke koje su krasile prostor su nestale, sve to je zamenila korpa sa igračkama u uglu prostorije. Razumela sam da je morao sve da skloni zbog bebe, ali sam se ipak iznenadila posvećenošću.

Počela sam da se premišljam... Da li ja ovo zaista mogu?

Alehandro se vratio sa dve čaše i jednu je spustio ispred mene.

"Hoćeš li da ga pozovem i vidim kada se vraća?", upitao me.

"Ne, mislim da je najbolje da ga samo sačekam."

"Kako je bilo na odmoru?", upitala sam ga, želeći da skrenem sebi misli sa ove situacije.

"Provod je zaista bio neopisiv, žurke na plaži do ranih jutarnjih časova ili na brodu uz moje društvo je nešto što sigurno jedva čekam da ponovim", primetila sam kako mu se usne formiraju u osmeh:"Sada me čeka povratak stvarnosti i paklu zvanom fakultet."

"Znam da ću ti sada verovatno zvučati kao starija sestra, ali uživaj u ovom periodu, maksimalno ga iskoristi, jer će te kasnije čekati obaveze od kojih nećeš moći pobeći."

Znala sam za situaciju sa njihovim roditeljima i znala sam za pritisak koji trpi, ali to ga ipak nije sprečavalo da se provodi i uživa. Mogu samo da pretpostavim kakva su očekivanja roditelja za nekoga ko treba da preuzme korporaciju i preuzme sve obaveze čim diplomira; nije ni čudo što sve to pokušava da odloži.

Na ulazu u dnevnu sobu sam ugledala Antonija koji je u rukama držao uspavano dete, nisam ni primetila kada je došao. Osećala sam se kao da će mi srce iskočiti iz grudi, plašeći se onog što bi moglo uslediti.

"Saro..."

"Ja ću uzeti to malo smetalo i ostaviti vas da razgovarate", Alehandro je brzo ustao i uzeo bebu od njega.

"Pazi da se ne probudi, celu noć nije spavala zbog temperature", kratko je objasnio bratu.

"Ako se probudi, ti preuzimaš. Moja ljubaznost ipak ima svoje granice."

Ovaj njihov razgovor mi je izmamio osmeh na lice, koji je nestao čim je Alehandro izašao iz sobe.

"Izvini što si me čekala, zaista sam morao da izađem..."